Pred kraj Beogradskog festivala igre: uspešna diplomatija Aje Jung

Ranka Čičak

Od 15 marta do 4 aprila, ceo baletski svet, ali i diplomatski gost je Aje Jung. Njen Petnaesti festival igre zove se ove godine Pestonica. Ocenjuje se kao jedan od najvažnijih festivala igre na svetu. Na najslavniji festival stigli su i ove godine najbolji igrači iz Grčke, Holandije, Kine, Norveške, Australije, Velike Britanije, SAD, Danske , Poljske, Belgije, Nemačke, Italije i Kanade. Beogradska i novosadska publika traži svake večeri kartu više.
Ovaj festivali baleta sve više postaje i festival diplomatije, skup ambasadora celog sveta. U ovom teškom trenutku loših odnosa sa Prištinom, Aja je uspela da diplomatsku borbu okrene u našu korist. Onog dana, kada je u Mitrovici uhapšen i maltretiran Marko Đurić, ambasadori okupljeni na baletskoj predstavi u Pozorištu na Terazijama odmah su osudili ponašanje Albanaca i u razgovoru među sobom pružali podršku Srbiji. Jedna naša ministarka te je večeri odbila da dođe na predstavu i na prijem koji je tim povodom organizovao američki ambasador, pod izgovorom da se hapse funkcioneri naše Vlade i nije vreme za balet.Predsednik Vučić, međutim, dobro je ocenio korist od kulturne diplomatije. Sutradan je najavio svoj dolazak, ali ga je sprečio susret s gospođom Federikom Mogerini. U prvom redu, pored Aje Jung te večeri sedela je njegova supruga Tamara.
Tih dana, na pitanje Balkanekspresarb zasto ministarka nije došla, Aleksandar Vučić je odgovorio da bi on došao i ocenio je diplomatski trud Aje Jung najvišim ocenama.
Sta je umetnička diplomatija dobro zna i naša premijerka, Ana Brnabić, koja je odmah prepoznala vrednost gospođe Jung. Srela sam je na više baletskih predstava ovogodišnjeg Festivala igre. Samo jednom sam videla našeg ministra kulture, a Anu Brnabić često. Dolazi potpuno privatno, onako jednostavna i uvek nasmejana, kao da je premijerka švedske vlade. U toj jednostavnosti, ali i u vrednoći i upornosti liči na Aju Jung i čini mi se da ih je Aleksandar Vučić i sam prepoznao kao njemu slične – neumorne, vredne i skromne.

Sinoć sam na baletu briselskog Peeping Toma ponovo srela Anu Brnabić. Dopao joj se balet. Otac Gabrijele Karizo i Franka Šartijea smešten u prostoriju za posete staračkog doma.Te je večeri atrakcija bila i jedna petomesečna beba. Mali Tajvanac San Ha je iza scene strpljivo čekao svog tatu Hun Mok Junga , da odigra predstavu. Njegova mama Yi Čaun Liu, takođe balerina ovih dana je u Njujorku, gde nastupa u drugoj trupi. San je pružao ručice svima, a Aja je angažovala ženu da ga pričuva.

Posle predstave, upoznala sam Ajinu nastavnicu baleta, Mariju Janković, od koje je sve počelo. Da nje nije bilo, ne bi bilo ni balerine i koreografkinje Aje, a ni Festivala igre. Gospođa Janković danas radi u Ajinoj školi baleta. Ajin veliki saradnik je i njena ćerka Dora. Ima 15 godina i budući je producent. Profesiju uvežbava kod sopstvene mame i to veoma dobro. Sva je organizacija u njenim rukama,a pritom pazi i na petogodišnju sestricu Zoi, buduću balerinu.
Sutra je na sceni Ateljea212 balet Dečaci, izraelske kompanije Roja Asafa, koji je ove godie prvi put u Beogradu.
Prekosutra, 4, aprila Festival igre završava baletom iz Australije, koji u naš region dolazi prvi put. Na sceni Sava centra Sidnejska kompanija igre nastupa triptihom koji čine Gabrijele Nenkajvel Rafaela Bonačele i Čenga Cunga Lunga.♦