Усвојен буџет Републике Србије за 2023. годину

Усвојен буџет Републике Србије за 2023. годину

09/12/2022 Off By BERB

Foto: Vlada Srbije

 

Подршком већине народних посланика данас је у Народној Скупштини Републике Србије усвојен Закон о буџету Републике Србије за 2023. годину, о којем је ове недеље говорио потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали.

 

Након вишедневне расправе усвојен је буџет који за следећу годину предвиђа приходе од 1.843,4 милијарде динара и расходе од 2.107,4 милијарде динара.

„Буџет је развојан јер подржава даљи раст инвестиција који нам је неопходан, али и социјално оријентисан, јер ће наставити да подржава и грађане Србије и привреду током актуелне кризе пошто нам је неопходно и очување раста економије, радних места и животног стандарда“, рекао је Мали о буџету.

Како је истакао, пројекције буџета су конзервативне, прављене у складу са лошим економским прогнозама у свету, и дају дозу предострожности како се последице евентуалне даље ексалације кризе не би одразиле на укупне економске перформансе земље.

„Лако ћемо већи прилив, уколико га буде, преусмерити у друге пројекте, важно је очувати стабилност што је окосница буџета за наредну годину“, поручио је Мали.

Буџетом за 2023. годину, како је рекао, предвиђено је даље повећање пензија након новембарског раста, и то до 12,1 одсто већ у јануару, повећање плата у јавном сектору у истом месецу, у износу од 12,5 одсто, повећање плате за војна лица, официре, подофицире и војнике по уговору за 25 одсто, те раст минималне зараде од 14,3 одсто. Министар је нагласио и да буџет предвиђа даље пореско растерећење зарада.

„Уз све то, буџет предвиђа наставак великих капиталних, инфраструктурних пројеката у области саобраћаја, здравства, заштите животне средине, спорта. Не одустајемо од великих јавних улагања и настављамо да градимо Србију и у оваквим околностима“, поручио је Синиша Мали.

Он је додао да су предвиђена важна и неопходна улагања у енергетски сектор, како кроз изградњу и обнову енергетске инфраструктуре, тако и кроз набавку свих врста енергената.

„И грађани и привреда у сваком тренутку морају да имају довољне количине струје, гаса, горива, угља…“, рекао је Мали.

Он се захвалио посланицима који су гласали за усвајање буџета и сета пратећих закона, али и на критикама које су биле конструктивне, са циљем да се чује глас грађана.

„Све друго је политиканство. Одговорили смо на све недоумице опозиције и направили буџет најбоље што смо могли у тренутним околностима за наше грађане“, истакао је Мали.

Он је објаснио да се следеће године рачуна на приходе увећане за око 7,8 одсто у односу на буџет за текућу годину, односно за 133,8 милијарди динара.

Порески приходи планирани су у износу од 1.592,8 милијарди динара, а непорески у износу 200,1 милијарду динара, укључујући и сопствене приходе индиректних буџетских корисника.

У структури укупних прихода, како је објаснио, порески приходи износе 86,4 одсто, док непорески чине 10,9 одсто укупних прихода буџета Републике Србије.

На другој страни, како је рекао, буџет за 2023. годину предвиђа и расходе од 2.107,4 милијарде динара.

Како је министар додао, накнаде за социјалну заштиту из буџета износиће 147,41 милијарду динара што је раст од око 11 милијарди динара у односу на 2022. и чини 6,99 одсто укупних расхода.

Највећи део ових већих издавања предвиђен је за заштиту породице и деце, социјалну заштиту, борачко-инвалидске заштиту, транзициони фонд, побољшање ученичког и студентског стандарда, подршку школовања и усавршавања младих талената, спортске стипендије, награде и признања, подршку присилним мигрантима и унапређење система управљања миграцијама.

Буџетом је предвиђен фискални дефицит од 3,3 одсто БДП, што чини смањење у односу на пројектовани дефицит за ову годину, а резултат је пре свега увећаних издвајања за набавку енергената чија је цена на светском тржишту вишеструко порасла.

Процењени ниво јавног дуга на нивоу опште државе, како је рекао, смањује се и до краја 2023. године задржава на нивоу од 56,1 одсто БДП.

Та динамика је у складу са средњорочним фискалним оквиром који предвиђа постепено смањење дефицита опште државе на ниво од 1,4 одсто БДП у 2025. години, и пад учешћа јавног дуга на 54 одсто БДП.

„То је добар резултат ако се има у виду светска економска криза која траје у целом свету, а која се тек захуктава. Циљеви фискалне политике остају усмерени на одржање фискалне стабилности и одржање нивоа јавног дуга испод нивоа Мастрихта“, поручио је Мали.

Он је истакао да очекује да следеће године привреда оствари раст од 2,5 одсто БДП, што би, како је објаснио, био добар резултат с обзиром на то да и јаче економије од наше клизе у рецесију.

Мали је истакао да упркос свим потресима на глобалном нивоу, негативни ефекти геополитичких дешавања нису значајније уздрмали динамику наше домаће привредне активности.

„Успевамо да одржимо и сачувамо нашу економију, нашу привреду, да заштитимо грађане и њихов животни стандард. Наша економија је и даље на чврстим ногама, јавне финансије су нам потпуно стабилне и имамо снаге да наставимо борбу и да из наведене светске кризе изађемо јаки”, рекао је Мали.

Како је објаснио, томе је допринела чињеница да Србија у последњих десет година иде путем напретка, развоја, промена и реформи, које ни сада нису заустављене.

Осим буџета, у Парламенту су усвојени и предлози одлука о давању сагласности на финансијске планове Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за социјално осигурање војних осигураника и Националне службе за запошљавање. Такође, у овом сету закона су усвојене измене и допуне Закона о буџетском систему, којим се предвиђају нова фиксална правила и Закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2021. годину. Усвојен је и сет пореских и царинских закона – измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Закона о порезима на имовину, Закона о порезу на доходак грађана, Закона о порезу на додату вредност, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Закона о републичким административним таксама, Царинског закона, Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, Закона о електронском фактурисању и Закона о фискализацији.

У Парламенту су усвојене и три ратификације које се односе на изградњу Дунавске магистрале, пројекат „Чисте енергије“ и на техничку сарадњу Србије и Шпаније у области инфраструктурних пројеката.