Усвојен Предлог закона о буџету за 2023. годину

Foto: Vlada Srbije

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о буџету за 2023. годину, којим су предвиђени укупни приходи и примања у износу од 1.843,4 милијарде динара, што је за 133,8 милијарди динара, односно 7,8 одсто, више у односу на износ прихода предвиђен ребалансом буџета за 2022. годину.

Порески приходи планирани су у износу од 1.592,8 милијарди динара, а непорески у износу 200,1 милијарду динара, укључујући и сопствене приходе индиректних буџетских корисника.

У структури укупних прихода, порески приходи износе 86,4 одсто, док непорески приходи износе 10,9 одсто укупних прихода буџета Републике Србије. Остатак чине донације у износу од 50,5 милијарди динара, што је 2,7 одсто укупних прихода.

Предлогом буџета за 2023. годину предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 2.107,4 милијарде динара.

Процењени ниво јавног дуга на нивоу опште државе смањује се и до краја 2023. године задржава на нивоу од 56,1 одсто БДП.

Tакође, очекује се да следеће године српска привреда оствари раст од 2,5 одсто.

На данашњој седници усвојен је Предлог закона о изменама и допунама Закона о електронском фактурисању, којим се прецизирају постојеће одредбе и врши додатно усклађивање са постојећим законским оквирима, како би систем е-фактура још боље функционисао.

Влада Србије данас је усвојила Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину којим је извршено усаглашавање предмета опорезивања порезом на наслеђе и поклон и порезом на пренос апсолутних права са врстама непокретности које могу бити предмет промета, због чега се обухвата и пренос права трајног коришћења паркинг места у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу и прецизирање настанка пореске обавезе у специфичним случајевима.

Данас су усвојени и измењени и допуњени предлози Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Изменама и допунама предвиђено је повећање неопорезивог износа зараде са 19.300 динара на 21.712 динара месечно, смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 25 на 24 одсто и уређивање опорезивања физичких лица која остварују приходе од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад на које се порез плаћа самоопорезивањем.

Чланови владе усвојили су Предлог закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији којим се усклађују одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији са одредбама закона који уређује порез на доходак грађана, одредбама закона који уређује фискализацију, као и одредбама законика који уређује кривични поступак и увођење нових кривичних дела која су од значаја за сузбијање избегавања плаћања јавних прихода.

Такође, усвојен је и Предлог закона о измени Закона о пензијском осигурању, којим је предложена измена начина усклађивања висине пензија.
Предвиђено је да се начин обрачуна процента усклађивања пензија одређује у зависности од односа висине исплаћених пензија и новчаног износа као увећања уз пензију према висини бруто домаћег производа. У зависности од висине наведеног односа предлаже се да се пензије од јануара наредне године усклађују на један од три начина: према кретању зарада, кретању потрошачких цена или тако да се узима у обзир половина процента промене зарада и половина процента промене потрошачких цена.

На овај начин обезбеђeно је да раст пензија прати раст зарада у периодима када је ниже учешће расхода за пензије и новчани износ као увећање уз пензију у бруто домаћем производу, а у периодима када је наведено учешће веће обезбеђује се задржање куповне моћи пензија њиховим усклађивањем према потрошачким ценама.

На седници су усвојени измењени и допуњени предлози Закона о порезу на додату вредност, Закона о фискализацији, као и Закона о републичким административним таксама.

На данашњој седници усвојена је измењена и допуњена Уредба о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2022. години којом је буџет Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за ову годину увећан за 16,5 милијарди динара и износи 78,5 милијарди динара, а што представља готово 5,3 одсто пореских прихода буџета Републике Србије.

За директна плаћања која се односе на премију за млеко, основне подстицаје за биљну производњу и подстицаје у сточарству обезбеђено је додатних 7,7 милијарди динара, а за мере руралног развоја 2,87 милијарди динара.

На седници су усвојене измене Уредбе о утврђивању програма финансијске подршке пољопривредним произвођачима сунцокрета рода 2022. године које треба да обезбеде финансијску подршку пољопривредним произођачима како би се очувала стабилност њиховог дохотка.

Имајући у виду кретање цена сунцократа на тржишту и њихов негативан утицај на доходак произвођача, као и високе трошкове производње, обезбеђена су средстава у изосу од 4.860.000.000 динара која ће се користити за реализацију Програма финанијске подршке пољопривредним произвођачима ове уљарице за 2022. годину.

Чланови владе донели су Одлуку о привременој забрани извоза Евро дизела EN 590 како би се спречила критична несташица тог деривата проузрокована светским и регионалним поремећајем на тржишту, а у циљу обезбеђења сигурног снабдевања тржишта Србије.

Влада Србије усвојила је и измењену Уредбе о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2022. годину и у ту сврху определили средства у укупном износу од 1.080.000.000 динара.

Разлог за наставак реализације Програма је велико интересовање подносилаца пријаве за овај Програм који су до затварања Јавног конкурса за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма започели процедуру подношења пријава на конкурс за доделу бесповратник средстава, а чији укупан збир значајно прелази средства одређена првобитном Уредбом.