Отворен павиљон Србије на изложби Тријенала у Милану

Аутор фотографија: Дарио Константиновић

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је данас павиљон Србије на 23. Међународној изложби Тријенала у Милану и поручила да наша земља овим наступом, уз еминентне светске уметнике из преко 40 земаља света, даје подстицај даљем развоју домаћег стваралаштва и његовој светској промоцији, као и јачању међународне сарадње у области културе.

„Имајући у виду глобални културни значај ове манифестације, која се одржава скоро читав век, изузетно сам поносна на то што сам у својству министра културе иницирала прво учешће Србије на Тријеналу у Милану“, истакла је Гојковић и оценила да Србија има богату традицију и веома живу и динамичну сцену када је реч о примењеној уметности.

Министарка културе и информисања је подвукла да је пројекат „Бесконачност структуре“ аутора Ивана Мангова, суштински одговорио на тему овогодишњег Тријенала спајањем савремене уметности са мотивима из српског средњовековног манастира Хопово на Фрушкој гори.

„Комбинацијом и прожимањем вредности и ставова из прошлости, садашњости и пројектоване будућности, сваки појединац може да створи своје виђење универзалних закона који одређују однос према непознатом“, нагласила је министарка културе и информисања.

Гојковић је напоменула да је Србија земља у којој уметност прати савремене трендове и токове, и да о томе говори и ова изложба. „Она се савршено уклапа у стогодишњу идеју водиљу миланског Тријенала – проналажење проширених и иновативних начина размишљања, уз спајање искуства различитих култура и језика. Зато верујем да ће наступ Србије на овогодишњем Тријеналу наићи на веома запажен пријем код публике“, закључила је Гојковић.

Aутор пројекта Иван Мангов објаснио је да су узбудљивој теми Тријенала, суочавању са непознатим, приступили кроз истраживање орнамента српских средњовековних фресака и да су вечне мотиве изванредне лепоте и једноставности, који припадају проширеном појму „светске традиције”, одабрали да нас воде ка непознатом будући да и сами том свету барем делимично припадају.

„Орнаменте смо истраживали путем различитих медија: сликарства, керамике, дигиталне уметности и музике, креирајући јединствену целину и целовит доживљај. Како средњовековни орнамент настаје као пратећи садржај на маргинама већих ликовних композиција, он је простор уметничке слободе и њене материјализације. Kроз орнамент је остварена и артикулисана потреба за стварањем симбола, који ће затим кроз понављање постати део бесконачне структуре”, рекао је Мангов и истакао да је српски павиљон изузетно оцењен и издвојен као један од најбољих иако Тријенале у Милану није такмичарског карактера.

Комесарка изложбе Биљана Јотић рекла је да је „Infinity of Structure“ антроплошка визија савремене уметности која има за циљ да истражи људски однос са непознатим кроз урођену потребу за стварањем симбола који превазилази време. „Неопходна је храброст ући у поље непознатог. У том делу можемо препозанти снагу уметности која нас позива да зађемо у простор отворене комуникације у павиљону који испуња бесконачност структуре и доживимо умеће“, подвукла је Јотић.