Обновљиви извори енергије најбољи за енергетску безбедност

Foto: mre.gov.rs

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је у Сарајеву, где је говорила на другом форуму Енергетске заједнице о праведној транзицији, да сви који се противе изласку производње енергије из термокапацитета јесу против промена, против модернизације енергетског сектора и стварања одрживог привредног раста.

„Пре доношења новог законодавног оквира, Србија није кренула у процес енергетске транзиције. Упркос свим отпорима, данас имамо основу за искорак који је потребан у реформама нашег енергетског сектора. Свака врста отпора и опструкција је више окренута дневно политичким потребама него визији и стратегији нашег будућег развоја. Они који су против закљањају се иза приче да неке европске земље враћају производњу угља за један или два процента у енергетском миксу, а чињеница је да су пре десет и више година те земље започеле енергетску транзицију и смањиле производњу енергије из угља за 30, 40 и више процената. То не значи да је било која земља одустала од декарбонизације, већ напротив, стално се повећавају капацитети који за производњу енергије користе ОИЕ“, рекла је Михајловићева.

Потпредседница Владе је истакла да не смемо стално да се заклањамо иза изговора да обновљива енергија није довољно балансно сигурна, правећи се да не видимо да је за само 2 године више од 19.000 људи у нашем региону умрло као директан одговор на емисије из термоелектрана на угаљ.

„У 2020. години је 18 термоелектрана на угаљ у нашем региону одговорно за емисије које су близу три пута више од емисија 221 ТЕ у ЕУ! Нећемо такво окружење, већ хоћемо чист ваздух, воду и земљиште. Излазак из угља и изградња капацитета који за производњу енергије користе ОИЕ је нови модел раста који доноси нова радна места. Праведна енергетска транзиција је могућа и то показују државе широм Европе. Удео електричне енергије произведене из угља пао је са 39% 2012. на мање од три посто у 2019. у Великој Британији која је ове године оборила рекорд тиме што је 67 дана функционисала без „прљаве струје”. Од Грчке која је за само 5 година смањила удео угља са 25% на 9% ове године, а до 2028. ова земља неће имати угаљ у свом енергетском миксу. Или Румунија која је сусед Србије, у којој је регион познат једино по експлоатацији каменог угља, на чему је радило 120.000 људи, у претходних 10 година претворен у долину туризма и скијања, а један од затворених рудника је хаб за мала и средња предузећа, док је други фабрика оптичких каблова. Анализе кажу да је преко 80% радника нашло боље плаћен посао него што су имали у рудницима. У Србији постоје два површинска копа где се експлоатише лигнит, и девет рудника подземне експлоатације са мрким угљем, у којима директно ради 19.500 радника, односно 0,85% укупно запослених. Најчешћа старост запослених у рудницима угља и ТЕ је између 51 и 60 година. Старији од 40 година чине више од 70% запослених. Србија, као што је познато, доминантно добија електричну енергију управо из нискокалоричног лигнита, са пуно сумпора, пепела и влаге. Цена коштања експлоатације и производње електричне енергије далеко премашује и продајну цену, али и цену одрживог развоја“, рекла је Михајловићева.