Нетачни наводи у појединим медијима о уступању статуе Милоша Обилића

Поводом навода у појединим медијима везано за статуу Милоша Обилића, да Закон о културним добрима прописује да се културно добро не може уступити на период дужи од шест месеци, да уступљено добро мора бити доступно јавности, а да прималац културног добра мора поседовати услове за његово чување и ангажовану стручну особу која ће бринути о њој, Министарство културе и информисања истиче да су поменути наводи нетачни и неистинити.

Позивање на део Закона о културним добрима који ограничава период уступања на „шест месеци” није адекватан за предметну позајмицу, имајући у виду да се не ради о „међународној културној сарадњи односно другој значајној повременој изложби”, већ о привременој, дугорочној позајмици између две државне институције која је дефинисана уговором. Свакако, свака позајмица културних добара по било ком основу, не ограничава нити ускраћује доступност културног добра јавности, полазећи од слојевитих и повезаних активности у обављању музејске делатности.

У складу са Законом о културним добрима као и одредбама Анекса Уговора о уступању на привремено коришћење културних добара из збирке Народног музеја у Београду закљученог између Народног музеја у Београду и Безбедносно – информативне агенције од дана 15.08.2017. године, Скулптура Милош Обилић, аутора Ивана Мештровића из 1908. године заведена под инвентарним бројем 229, димензија 257,5 x 61 x 121 цм, (тежине 500 килограма), уступљена је за излагање у службеним просторијама.

Музеј је дужан да музејске предмете учини доступне јавности кроз различите видове презентовања, што подразумева да на првом месту јавност мора да буде обавештена о постојању културног добра, његовом називу, изгледу, установи у којој се чува. То се остварује кроз базе података централног регистра, путем публикација, фотографија, сталних, повремених физичких или виртуелних изложби. Ниједно дело не може стално да буде физички доступно широкој јавности. Дела се чувају у просторима који испуњавају прописане услове за чување и то могу бити депои музеја, сталне поставке, простори привремених изложби или простори у којима се налазе дела на привременим позајмицама. Услови за чување културних добара нису једнообразни. Дела рађена на папиру, пергаменту, стаклу, платну или изведена у бронзи природно ће морати да имају различите услове за чување од температуре, влажности, изложености светлу и слично. Такође услови физичке безбедности не могу бити исти за одређени предмет примењене уметности као што је комад накита, слику рађену техником уље на платну, графику или бронзану скулптуру великих димензија.

Сходно, законским прописима, установе заштите могу излагати културна добра уколико су обезбеђена од пожара, физичко-хемијских и биолошких узрочника оштећења и неовлашћеног отуђења у просторијама где се стално чувају и излажу, као и месту привременог излагања. Стручно лице, испред Народног музеја у Београду, врши редовне обиласке, провере и утврђивање стања, те на тај начин поступа у свему у складу са обавезама прописаним законима. Такође, само културно добро – скулптура Милош Обилић је привремено смештена у згради која је обезбеђена највишим степеном заштите.

На крају додајемо и то да су нетачне и тврдње да скулптура „засигурно није у адекватним условима за њено чување“ из разлога што услови за чување ове скулптуре одговарају прописаним условима за излагање бронзане скулптуре у галеријским просторима.