Министарство финансија и НАЛЕД представили нови „Програм за сузбијање сиве економије 2022-2025“

08/02/2022 Off By BERB

Фото: Танјуг

Министарство финансија Републике Србије и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) одржали су данас Проширену седницу Координационог тела за сузбијање сиве економије, на којој је представљен нови „Програм за сузбијање сиве економије 2022-2025“.

Beograd, 8. februara 2022 – Ministarstvo finansija i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) odrzali su prosirenu sednicu Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, na kojoj je predstavljen novi “Program za suzbijanje sive ekonomije 2022-2025”. Ucesnici sednice. Na fotografiji Andjelka Atanaskovic, Sinisa Mali, Tatjana Matic.FOTO TANJUG/MILOS MILIVOJEVIC/ bs

У уводном делу скупа на тему „Резултати борбе против сиве економије“, министар финансија и председник Координационог тела за сузбијање сиве економије Синиша Мали изјавио је да је за Владу Србије борба против сиве економије и њено сузбијање једна од најважнијих тема.

Он је истакао да сива економија утиче на мању наплату јавних прихода и успоравање привредног раста, као и да представља велику опасност за привреду услед нелојалне конкуренције.

„Они који хоће да раде по законским прописима имају проблем са нелојалном конкуренцијом и онима који раде у сивој зони. Због тога губе посао и клијенте, и могућност да легално зараде. Зато је за нас борба против сиве економије веома важна“, рекао је Мали.

Министар је подсетио да је системска борба против сиве економије покренута 2015. године, доношењем првог Националног програма за сузбијање сиве економије за период од 2015. до 2020. године.

Према његовим речима, Влада Србије је 2015. године направила и дефинисала први програм који је био везан за сузбијање сиве економије са конкретним планом и корацима шта и како треба урадити.

„Са задовољством могу да кажем да смо више од 71 одсто свих препорука из тог програма и реализовали, и поред пандемије која је почела 2020. године“, рекао је Мали.

Указао је и да је претходни Програм дефинисао увођење новог система е–фискализације и е-фактура, и подвукао да су ти процеси у току.

„Имаћемо потпуно нови систем фискализације имплементиран у нашој земљи, док ћемо до краја године имати и потпуно нови систем е–фактура. То ће у многоме допринети даљем смањењу сиве економије “, рекао је Мали и додао да је од великог значаја и то што је усвојен нови Закон о јавним набавкама.

Како је истакао, речено је и да ће се даље радити на смањењу оптерећења на зараде јер је стратешки циљ да се из године у годину то оптерећење смањује како би се подстакла запосленост и смањила сива економија.

Он је подсетио и да је пре само пар година фискално оптерећење зарада у Републици Србији било 63 одсто, а да је сада 61 одсто.

„Од јануара је повећан и неопорезиви део зараде са 18.300 на 19.300 динара. Такође, смо за додатних 0,5 одсто смањили доприносе за ПИО фонд на терет послодавца. Дакле, максимално смо се ангажовали да кроз смањење оптерећења на зараде подстакнемо легално запошљавање и тако утичемо на смањење сиве економије“, рекао је Мали.

Министар је истакао и да је започета свеобухватна реформа Пореске управе, и додао да су учињени огромни кораци у аутоматизацији и дигитализацији ПУ.

„Такође, организовали смо портал еИнспектор и повезали све инспекције на територији Србије“, рекао је Мали, и додао да је на прави начин дефинисан пут којим треба даље да се иде.

Наводећи да проблем сиве економије не може да се реши за један дан и једним потезом, Мали је оценио да је борба против сиве економије континуирана активност, и да је неопходно константно ангажовање да би се на прави начин изборили са тим проблемом.

Он је нагласио да нови Програм 2022-2025. представља наставак системских напора на сузбијању сиве економије.

„Предлог програма за сузбијање сиве економије до 2025. године биће на јавној расправи до 28. фебруара, а знамо да ће он садржати део који се односи на завршетак процеса е–фискализације и увођења е–фактура, као и део који се односи на даље растерећење зарада“, рекао је министар, и додао да ће се након јавне расправе сублимирати све сугестије и коментари након чега ће се изаћи са коначним Програмом.

Мали је истакао и да ће се радити на даљем унапређењу рада Пореске управе, увођењем нових софтвера, информационих технологија, повезивањем царинске управе и управе за порезе са тржишним и другим инспекцијама како би њихов рад на терену био још ефикаснији и бољи.

„Радићемо на томе да решимо и дефинишемо опорезивање када су флексибилни облици запошљавања у питању. Такође ћемо ићи ка томе да промовишемо и у што већој мери имплеметирано безготовинско плаћање“, рекао је Мали.

Он је додао и да је посебно важно да се коначно реши питање парафискалних намета.

„Влада Србије је усвојила Закон о накнадама када је коришћење добара у јавној својини у питању. Дакле први пут смо на једном месту сублимирали и дефинисали све накнаде. Оно што је остало и што је захтев привреде је да то урадимо и са парафискалним наметима како би направили још транспарентнији и отворенији амбијент за пословање“, рекао је Мали.

Наводећи да је велики посао за нама, али и пред нама, министар је заључио да се Србија убрзано мења и развија.

„Наша стопа раста од 7,4 одсто прошле године је међу највећим у Европи, а са друге стране, када погледате кумулативно у последње две године, апсолутно имамо највећу стопу раста у Европи. При томе смо потпуно стабилни када је удео јавног дуга у нашем БДП у питању и висина дефицита буџета“, рекао је Мали.

Министар је истакао и да охрабрује што је Србија прошле године привукла 3,9 милијарди евра страних директних инвестиција и то упркос пандемији и светској економској кризи.

„Србија побеђује у економији, у развоју привреде, у отварању фабрика и нових радних места, у градњи нових ауто путева и брзих пруга, свега што ће учинити будућност још бољом и успешнијом. Али, да би се то десило континуирано и активно морамо да се бавимо даљим сузбијањем сиве економије“, закључио је Мали.

Поред министра Малог, у уводном делу скупа обратили су се директор ЕБРД за Западну Европу Матео Коланђели и председник Савеза за фер конуренцију НАЛЕД-а Иван Милетић.

На тему „Представљање нацрта: Програм за сузбијање сиве економије“ говориле су министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић и министарка привреде Анђелка Атанасковић.

Министарка Марија Обрадовић рекла је да је то Министарство спровело значајне мере из Плана сузбијања сиве економије у вези са координацијом рада инспекцијских служби и реформом инспекцијског система, који пордразумева дигитализацију и стални дијалог са привредом, судовима и другим заинтересованим странама.

“Наше инспекције су се нашле пред изазовом током пандемије и успеле да обезбеде примену пандемијских мера и очувају јавно здравље, уз максимални могући степен привредних актинвности”, рекла је Обрадовић.

Према њеним речима, обављено је 1,5 милиона, пре свега, превентивних, надзора, непосредна комуникација с привредом, која је добијала упутства за противпандемијске мере, што је важно јер су инспекције у првој фази пандемије успеле потпуно да спрече црно тржиште медицинском опремом и храном.

Навела је и да се наставља с дигитализације инспекцијског надзора и успостављањем потпуно аутоматизовог система рада, јачања инспекција и развијања алата за сталан дијалог с привредом и сарадњу са судовима ради унапређења ефикансности рада инспектора.

Министарка Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да је 212 инспектора за рад у 2021. обавило око 64.000 инспекцијских надзора рада на црно, односно 1.500 надзора више него 2020. Она је напоменула да је у 2021. било 5.261 утужења, што је 12 одсто мање него 2020. и чак 60 одсто мање него 2019. године.

Рекла је да то говори о значајном повећању рада инспекције и смањењу рада на црно.

Министарка Кисић Тепавчевић је додала да је у последње четири године од 47.176 радника на црно, три четвртине њих или више од 30.000 радника засновало радни донос на неодрађено време.

Министарка Татјана Матић изјавила је да је постигнут напредак у сузбијању сиве економије у великом броју области, али да предстоји још доста посла и реформа одређених прописа.

Она је подсетила да је успостављен систем еИнспектор и истакла да је од великог значаја увођења новог института признања прекршаја. Нагласила је да је унапређена инспекција и да је у 2021. запослено за стално 46 инспектора, а да је у току конкурс за још 21 инспектора у Mинистарству.

Најавила је да ће се и у наредном периоду у борби против сиве економије радити на усклађивању прописа посебно код фиксне мандатне казне при признавању прекршаја, што је наишло на добар пријем трговаца и грађана.

Министарка привреде Анђелка Атанасковић рекла је да се то Mинистарство континуирано бори против сиве економије, те да постоји стална анализа примене закона у надлежности тe институције.

Она је издвојила дефинисање института принудне ликвидације у Закону о привредним друштвима, што је учињено у сарадњи са Привредном комором Србије.

“Нефинансијску подршка постојећим микро, малим и средњим предузећима кроз бесплатне услуге пружамо у 17 акредитованих развојних агенција”, истакла је министарка и као значајну подршку, истакла израду водича на тему како се води посао.

Она је навела да функционише и портал preduzetnistvo.gov.rs на коме су доступни сви програми подршке у Србији.

О приоритетима међународне сарадње и могућностима за сарадњу, говорили су шеф Сектора за кооперацију у Делегацији ЕУ у Србији Никола Бертолини, шеф Одељења за развојну сарадњу у Амбасади СР Немачке Кристијан Шилинг, заменик амбасадора у Амбасади Велике Британије Доминик Отвеј и главни саветник у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) Јелена Ћирковић.

CategoryPOČETNA POLITIKA - EKONOMIJA

Показали смо велику посвећеност у борби против сиве економије

Састанак са председником Комитета за Међународне послове Државне Думе Федералне Скупштине Русије