Изложба радова несталих лица

Поводом Дана људских права, Црвени крст Србије (ЦКС) и Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) 9. децембра 2021, уз помоћ и подршку Скупштине града Крагујевца отварају изложбу уметничких радова чланова породица несталих која је резултат заједничке сарадње ЦКС-а и МКЦК-а на пројекту психосоцијалне подршке и подршке менталном здрављу покренутом у Црвеном крсту Крагујевац за породице несталих лица из сукоба 90-их прошлог века.

Породице су радиле на изради уметничких цртежа посебног значења и значаја, на „сатовима“ који симболизују не само идентитет њиховог несталог сродника, већ и тешко бреме чекања. Породице са ишчекивањем очекују изложбу јер ćе на тај начин моћи да подигну свест о својој ситуацији и укажу на бол са којим се суочавају више деценија.

Отварање Изложбе под називом „Заробљено време“ је 9. децембра 2021. године, четвртак, у 11 часова, у Свечаном салону Скупштине Града Крагујевца, Трг слободе 3.

Гостима ће се обратити :

• Никола Дашић, градоначелник Града Крагујевца,
• Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић –министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије (очекујемо одговор),

• Вељко Одаловић – председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије,
• Проф. др Душан Челић – председник Српске координације породица несталих са простора бивше Југославије,
• Јелена Стијачић, шефица Регионалне делегације МКЦК-а у Београду и
• Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије

Свих седамнаест „сатова“, дела су снажних и храбрих, мајки, очева, сестара, супруга, ћерки, унука, снаја, кумова породица несталих.

Добровољно су на своја леђа преузели терет, врло комплексног ликовног  подухвата, да би се сетили својих најмилијих: деце, родитеља, брачних партнера, пријатеља, сестара, браће, тетки, бака, дека…

Почели су током летњих дана да заједно проводе викенде и поподнева, док је трајала пандемија COVID-19, која потреса цео свет, а завршили седамнаест оригиналних радова, једне хладне недељне јесење ноћи.

Сваки „заустављени сат”, симбол је заробљеног времена који чува лична сећања у част и славу несталих.

Аутори су стварајући победили почетну сумњу и створили прву изложбу сећања, на своје нестале након две и три деценије чекања.

Наиме и после толико деценија, члановима породица дешава се да их док раде свакодневне послове из неке дубине изненада преплави неочекивани талас туге.

Поред психолошке вредности са циљем да се патња превазиђе или бар ублажи, „сатови“ су порука да способност чекања, чланова породица нису бескрајни.

Сигурно је да њихови нестали нису желели да период туговања њихових најмилијих буде толико дуг и неразуман.

Сваки „сат“ је слика једног живота, обичних, добрих, карактерних, породичних и храбрих људи, као и приказ пакла сваког рата.

Захвални на неустрашивом ставу, према породици, отаџбини и традицији, аутори су заправо желели да покажу кога заправо чекају и шта они имају и могу да понуде као њихови сродници, потомци и блиски чланови несталих – својој заједници.

Зато је отварање изложбе у срцу града у душама породица несталих распламсало поново наду да ће се брже неизвесност заменити истином.