Veliki značaj sprovođenja reformi za ekonomski rast

Brnabić je istakla da će reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, kao i u oblasti zaštite životne sredine i energetske tranzicije ka zelenoj cirkularnoj ekonomiji, dodatno uticati na ekonomski razvoj.

Premijerka je, komentarišući ekonomske kriterijume u Izveštaju Evropske komisije i njihove ocene, navela da je već uobičajeno da je taj deo Izveštaja najpozitivniji.

To je prirodno, jer imamo prilično dobre rezultate u oblasti ekonomije, istakla je ona i podsetila na to da je pad BDP-a u 2020. godini bio 0,9 odsto, a da će ove godine rast BDP-a biti najmanje sedam odsto.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je u budžetu za 2022. godinu, koji će se 23. novembra naći u Skupštini Srbije, planiran rast od 4,5 odsto.

Kumulativno imamo neke od najboljih rezultata u čitavoj Evropi, međutim imamo i mnogo toga da nadoknadimo. Koliko god brzo trčali, moramo da trčimo još brže kako bismo ostvarili bolji kvaliteta života građana i nadoknadili propušteno, rekla je premijerka.

Brnabić je najavila da će plate do kraja godine preći iznos od 600 evra, čime će se potvrditi vođstvo u regionu Zapadnog Balkana, izrazivši očekivanje da će naša zemlja po prosečnim platama prestići jednu članicu EU.

To je dodatna motivacija da nastavimo da se takmičimo, naglasila je predsednica Vlade, uz napomenu da je doneta odluka da se minimalna zarada poveća za 9,4 odsto i da će od 1. januara sledeće godine iznositi 300 evra.

Ona je predočila da će ekonomska i fiskalna politika za 2022. godinu biti fokusirana na zapošljavanje mladih, preciziravši da je nezaposlenost te populacije približno 20 odsto.

Prema njenoj oceni, Vlada mora da pokuša da i na dodatne načine stimuliše zapošljavanje mladih u Srbiji.

Kada se pogledaju investicije koje sada dolaze u našu zemlju, kao i način na koji se transformiše lokalna privreda, vidi se da je sve veći obim investicija novčano, ali sa manje radne snage, navela je premijerka.

Predsednica Vlade je objasnila da to znači da su ti investitori tehnološki napredniji, a da smo mi sve manje prepoznati kao zemlja jeftine radne snage.

Brnabić je podsetila i na to da će penzije od 1. januara biti uvećane za 5,5 odsto po švajcarskoj formuli i dodala da će biti nastavljena saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Ona je, govoreći o dijalogu koji je Vlada Srbije ostvarila sa Nacionalnim konventom, istakla da je on sigurno jedan od razloga za pozitivan ili, kako je navela, svakako mnogo pozitivniji Izveštaj EK o napretku.

Evropska komisija je prepoznala nameru Vlade da pojača komunikaciju sa organizacijama civilnog društva, da radi fokusiranije na reformama u oblasti vladavine prava i da to čini na transparentan način, ocenila je premijerka.

Ona je, odgovarajući na pitanja novinara, prenela da Vlada razgovara sa jednim investitorom o kupovini fabrike vode u Zrenjaninu i da smatra da su blizu dogovora koji bi rešio problem pijaće vode u tom gradu.

Paralelno sa tim, Vlada hoće da uloži u ceo vodovodni sistem u Zrenjaninu jer su cevi veoma stare, ukazala je Brnabić i objasnila da bismo bez toga mogli da imamo problem, jer iako imamo kvalitetnu vodu pri izlasku iz fabrike, dok dođe do građana neće biti istog kvaliteta, ukoliko ne zamenimo cevi.

Premijerka je ocenila da je problem sa pijaćom vodom u Zrenjaninu izuzetno teško rešiti, navodeći da gradska uprava nije pitala Vladu kako da reši problem vode, te su ušli u javno-privatno partnerstvo, iako nisu mogli u tom trenutku.

Prema njenim rečima, tada nije postojao dovoljno jasan pravni okvir da vam pročišćavanje vode radi privatni partner, pa smo, kako bismo to omogućili, ušli u hitne izmene zakona i izabrali privatnog partnera.

Brnabić je istakla da taj partner nije pokazao da je sposoban da Zrenjanincima isporuči kvalitetnu pijaću vodu, nakon čega je ta firma bankrotirala, a fabriku za vodu je praktično preuzela komercijalna banka koja je finansirala tu firmu.

Država je, kako je istakla, mogla da kupi fabriku vode, ali to nije bilo rešenje problema jer se ne zna koliko novca treba da se uloži da bi proradila.

Druga mogućnost je bila da nađemo privatnog partnera koji je spreman da sa bankom nastavi taj projekat i da Zrenjaninci dobiju vodu i to je ono što radimo poslednjih nekoliko meseci. Mislim da smo na pragu dogovora sa jednim investitorom koji ima svetske reference u toj oblasti, ponovila je premijerka.

Brnabić je podvukla da je Vlada, kada je reč o zaštiti životne sredine, uradila sve što je mogla u datom trenutku, posebno kada je reč o kvalitetu vazduha.

Ona je podsetila na to da je usvojen novi zakon o obnovljivim izvorima energije, kojim je regulisano kako se grade filteri za termoelektrane, ali i koji predviđa da u Srbiji prvi put građani sami mogu da proizvode  električnu energiju tako što će ugraditi solarne panele.

U okviru ovog zakonskog rešenja prvi put imamo i energetski zaštićenog kupca za toplotnu energiju. Napravili smo takav pravni okvir da ljudi kojima je daljinski centralni sistem grejanja previše skup i greju se na individualna ložišta, mogu da se priključe i budu energetski zaštićeni kupci, objasnila je premijerka.

Ona je ukazala na to da sada zakon daje prostor da se individualna ložišta, kao jedan od osnovnih izvora zagađenja pored termoelektrana, ugase, jer će građani imati interes i sigurnost da se priključe na centralno grejanje.

Brnabić je, govoreći o divljim deponijama kojih u Srbiji ima više od 3.500 i koje su većinski starije od šest decenija, istakla da je potrebno rešiti i taj problem kako bi se životna sredina što manje zagađivala.

U tom smislu, ona je pomenula čišćenje deponije Stanjevine i traženje rešenja za deponiju u Vinči.

Dobar primer čišćenja deponija je Vinča, gde radimo sa međunarodnim partnerima, rekla je predsednica Vlade i navela da je Evropska banka za obnovu i razvoj izašla iz projekta jer je smatrala da postoji ekološki prihvatljivije rešenje za Vinču.

Kada čistite deponije, to znači da morate negde da odlažete taj otpad. To znači ulaganje u izgradnju transfernih stanica, izgradnju i proširenje sanitarnih deponija, kao i rad na reciklaži, objasnila je ona.

Brnabić je naglasila da je neprihvatljivo da Beograd nema nijedno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, navodeći da u malo lokalnih samouprava u Srbiji ima postrojenja, kao i da su one građena tako da je kapacitet uglavnom mnogo veći nego što se trenutno iskorišćava.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izrazio je uverenje da bi do kraja godine Srbiji u pregovorima sa EU trebalo da budu otvorena dva klastera, i to ne samo zbog preporuke EK, već zato što je naša zemlja to zaslužila zbog sprovedenih reformi.

Izveštaj je najpozitivniji u poslednjih nekoliko godina, što nam daje za pravo da budemo zadovoljni ostvarenim, ali i da se podsetimo na oblasti gde treba da nastavimo sa reformama, rekao je Dačić.

On je iskazao uverenje da će Ustav biti promenjen do kraja mandata ovog saziva Skupštine Srbije, što bi trebalo da doprinese pozitivnoj oceni i u narednom Izveštaju EK.

Dačić je podsetio na to da je završen međustranački dijalog, dodavši da je vlast pokazala fleksibilnost i da se došlo do rešenja koja će omogućiti sprovođenje izbora.

On je rekao da je Skupština tokom prethodnih godinu dana donosila i druge važne odluke u oblastima za koje je u Izveštaju označeno da je ostvaren napredak.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da Srbija može da bude zadovoljna Izveštajem EK o napretku u procesu evrointegracija.

Joksimović je navela da je Izveštaj pokazao i da su EK i zemlje članice prihvatile primenu nove metodologije, istakavši da su to učinili jer im je upravo Srbija svojim radom to i omogućila.

Ona je ukazala na to da se u teškim okolnostima izazova i kriza izazvanih pandemijom za čitav svet i za nas može reći da je ostvaren zavidan napredak Srbije.

Prema njenim rečima, dodatni izazov sa kojima smo se suočili je tranzicioni period nove metodologije koji je trajao oko godinu i po dana.

Ministarka je ukazala na to da Srbija nije koristila pandemiju koronavirusa kao izgovor da smanji intenzitet sprovođenja reformi.

Joksimović je rekla da je prvi korak bio uspostavljanje novih struktura kojima će se obuhvatiti i implementirati kriterijumi nove metodologije, počevši od novog mehanizma vođenja koordinacije pristupnih pregovora, redefinisanja svih drugih struktura i pojačano političko vođenje procesa, posebno u domenu političkih kriterijuma i vladavini prava.

Ona je naglasila da su se i premijerka i predsednik Srbije uključili u deo praćenja i monitoringa u oblasti vladavine prava, što je rezultiralo mnogo ažurnijom i entuzijastičnijom akcijom svih administrativnih kapaciteta.

Ministarka je, govoreći o oceni političkih kriterijuma, navela da su sve oblasti označene sa napretkom, koji je negde limitiran.

Joksimović je rekla da ima saznanja da je bila ideja da se u delu pravosuđa da i ocena dobrog napretka, ali da to nije učinjeno jer nije završen proces ustavnih promena.

To ne vidim kao problem jer ustavni amandmani su kompleksan proces, naglasila je ona i dodala da nije zadovoljna time što u Izveštaju u delu koji se odnosi na prevenciju korupcije i posebno u odeljku o ispunjavanju GRECO preporuka, nisu pobrojane sve preporuke, kojima su i Vlada, ali i sve institucije, pristupile.