Усвојен Предлог закона о буџету за 2022. годину

Фото: Влада Србије

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о буџету за 2022. годину који предвиђа укупне буџетске приходе и примања у износу од 1.516,8 милијарди динара и он је превасходно развојног карактера.

У структури укупних прихода порески приходи износе 1.317,9 милијарди динара или 86,9 одсто, док непорески приходи износе 175,7 милијарди динара или 11,6 одсто укупних прихода буџета Републике Србије. Остатак чине донације  у износу од 23,4 милијарде динара, што чини 1,5 одсто укупних прихода.

Предлогом буџета предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 1.717 милијарди динара. Пројектовани дефицит опште државе у 2022. години износи 3 одсто. Када је реч о јавном дугу, јавни дуг на централном нивоу власти ће на крају 2022. године бити до 55,5 одсто.

Буџетом је предвиђено повећање пензија и плата у јавном сектору. Пензије ће, по примењеној швајцарској формули бити веће за 5,5 процената, а сви пензионери ће почетком следеће године добити и додатних 20.000 динара.

Када је реч о повећању плата, предвиђена су повећања плата запослених у јавном сектору од 7 процената, док ће зараде за запослене у војсци, здравству и социјалним службама порасти 8 одсто.

Такође, од 1. јануара се очекује повећање минималне зараде за 9,4 одсто, па ће минималац по први пут прећи 35.000 динара (35.012 динара).

Планирано је и повећање неопорезивог дела бруто зараде са 18.300 динара на 19.300, уз истовремено смањење стопе доприноса ПИО на терет послодавца за 0,5 одсто.

Буџетом је за капиталне инвестиције на нивоу опште државе предвиђено 486 милијарди динара, што је 7,3 одсто БДП.

Најважније измене и допуне Закона о порезима на имовину односе се на начин утврђивања пореза на пренос апсолутних права на употребљаваним моторним возилима који се врши између физичких лица која нису обвезници пореза на додату вредност.

Према важећем законском решењу, порез на пренос апсолутних права утврђује се решењем, што уз остале активности неопходне за промену власника моторног возила (сачињавање и солемнизација уговора код јавног бележника, подношење пореске пријаве пореском органу, доношење решења о утврђивању пореза, преузимање решења по утврђивању пореза и његово плаћање, промена саобраћајне дозволе коју врши министарство надлежно за унутрашње послове), може проузроковати да од преноса права својине до промене  саобраћајне дозволе протекне значајан временски период.

Предложеним решењем ће се порез на тај пренос утврђивати самоопорезивањем (применом прописаних елемената, по прописаној формули), што ће свести на минимум време неопходно за испуњење пореских обавеза, као и за промену саобраћајне дозволе. Поред наведеног, прописана су јасни критеријуми за утврђивање висине пореске основице, чиме је омогућено пореским обвезницима да могу да утврде тачну висину пореске обавезе пре закључења уговора о преносу права својине на возилу.

Измене и допуне Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара предложене су имајући у виду да се тржишна вредност путничких возила радне запремине мотора преко 2000 cm³ брже умањује по основу старости у односу на остала моторна возила. С тим у вези, указала се потреба да се код опорезивања порезом на употребу моторних возила доследније спроведе уставни принцип опорезивања сразмерно економској моћи обвезника.

Наведеним изменама и допунама предложено је да се умањи пореско оптерећење за та возила старости преко пет до двадесет година. За возила старости преко двадесет година додатно умањење није предложено, из разлога што се за та возила и сада плаћа 20 одсто од прописаног износа пореза. Такође, додатно умањење код опорезивања ових возила могло би се сматрати подстицајем за њихову набавку, што није прихватљиво са становишта безбедности саобраћаја на путевима и унапређења заштите животне средине.

Када је реч о Предлогу закона o изменама и допунама Царинског закона, њиме се поједностављује административни поступак – уместо досадашњег рока за одлучивање царинског органа по захтеву за заштиту права интелектуалне својине од 120 дана, примењује се рок од 30 дана који уређује Закон о општем управном поступку, што ће имати позитиван ефекат на привреду, у смислу краћег рока за одлучивање о поднетом захтеву.

Предвиђа се и потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за прерађене производе који су добијени од робе која је стављена у поступак пасивног оплемењивања, ако је та роба поправљена или измењена у држави или царинској територији са којом је Република Србија закључила међународни споразум, а којим је такво ослобођење предвиђено.

Предложеним изменама се прецизирају и поједини рокови у вези са царинским декларацијама.

На данашњој седници усвојен је Предлог закона о буџетској инспекцији којим се предвиђа да буџетски инспектор може бити само лице које има стечено високо образовање из научне области економске или правне науке у трајању од најмање четири године. Овај услов ће омогућити да послове буџетске инспекције обављају лица која имају уско стручно образовање које је неопходно за вршење овог специфичног инспекцијског надзора.

Такође, на јасан и прецизан начин су одређени надзирани субјекти у инспекцијском надзору који врши буџетска инспекција.

Једно од најзначајнијих новина коју уводи закон јесте уређење поступка принудне наплате решења буџетског инспектора. Наиме, законом је јасно направљена разлика у погледу надлежности за извршење налога за принудну наплату, с обзиром на то да ли је надзирани субјекат укључен у консолидовани рачун трезора или не. Тако је законом прописано да извршавање налога за принудну наплату, који се односе на надзиране субјекте у оквиру система консолидованог рачуна трезора, спроводи Управа за трезор, док за надзиране субјекте који нису у систему консолидованог рачуна трезора, принудну наплату спроводи Народна банка Србије, уз учешће правобранилаштва на одговарајућем нивоу власти. Ближе уређење поступка принудне наплате извршиће се подзаконским актом.

Предлаже се одложена примена овог закона за 1. јануар 2023. године, како би се у међувремену донела подзаконска акта за спровођење овог закона и како би се спровела централизација буџетске инспекције.

На седници је донета одлука да се, због својих културно-историјских и урбанистичко-архитектонских вредности, Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду и стамбено-пословни центар „Генекс“ утврде као просторно културно-историјске целине.