onlajn magazin za balkansku saradnju
Izvor/Foto: Vlada Srbije
Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović obišla je danas preduzeće „EI Metal“, jednu od jedinica nekadašnjeg privrednog giganta Elektronske industrije Niš, gde je u toku čišćenje istorijskog otpada zaostalog iz proizvodnje.
Vujović, koja je ovo preduzeće obišla zajedno sa gradonačelnicom Niša Draganom Sotirovski, podsetila je na to da je problem istorijskog otpada prisutan u Srbiji gotovo 20 godina, jer je taj otpad nastao mahom 2000-ih godina u fabrikama koje su bile predmet privatizacije ili u stečaju.
S obzirom na to da se radi o pretežno opasnom otpadu, koji utiče na zagađenje vode, vazduha i zemljišta, država je odlučna da taj otpad zbrine sa svih lokacija, poručila je ministarka.
Mi danas čistimo kompletne lokacije do nultog stanja, jer se u prethodnom periodu uklanjala po jedna vrsta otpada, objasnila je ona i dodala da će tokom novembra iz kompleksa EI Niš biti uklonjeno i zbrinuto 450 tona opasnog istorijskog otpada.
Prema njenim rečima, pored zbrinjavanja istorijskog otpada iz EI Niš, resorno ministarstvo sprovodi i druge projekte, koji su važni za bolji kvalitet vazduha u tom gradu.
Vujović je ukazala na to da Ministarstvo sufinansira projekat pošumljavanja čija se realizacija očekuje u narednim danima, kao i projekat smanjenja zagađenja koje potiče od individualnih ložišta, koja su veliki zagađivači.
Ministarka je precizirala da je u toku konkurs za subvencije domaćinstvima za zamenu kotlarnica, pri čemu je uputila poziv građanima Niša da iskoriste tu priliku.
Podsticaje ćemo obezbediti i sledeće godine, kako bismo pomogli da što više domaćinstava pređe na ekološki prihvatljivije energente, poručila je Vujović.
Ona je, tokom posete Nišu, obišla i postrojenja E-Reciklaže Niš, koja se bave tretmanom električnog i elektronskog otpada, u skladu sa principima cirkularne ekonomije, naglasivši da se uverila u to da se električni i elektronski otpad na ovom mestu tretira po svetskim standardima.
To je veoma važno, jer ovakav otpad ne sme da se odlaže na deponijama. Ovde se prerađuju otpadna ulja, freon koji izaziva efekat “staklene bašte” i neophodno ga je zbrinuti na najbolji način. Ovde se nalaze i stari televizori, frižideri, šporeti, koji moraju adekvatno da se tretiraju, navela je Vujović.
Ministarka je izrazila posebno zadovoljstvo zbog toga što je E-Reciklaža u prethodnom periodu otvorila još 40 zelenih radnih mesta.
Prema njenim rečima, Vlada Srbije i ministarstvo koje vodi prepoznali su značaj reciklaže posebnih tokova otpada i zato već nekoliko godina unazad obezbeđuju podsticaje za reciklere.
Procene su, kako je napomenula, da se u Srbiji godišnje reciklira više od 100.000 tona otpada, a namera države je da i u narednom periodu podstiče ovu granu privrede.
Vujović je dodala da je država u ovoj godini odvojila pet milijardi dinara za reciklažu posebnih tokova otpada.
Izmirili smo sva zaostala dugovanja prema reciklerima i isplatićemo uskoro subvencije za prvih devet meseci ove godine. Za nas je ova delatnost važna, jer nam je cilj postepeni prelazak na model cirkularne ekonomije, kako bi kroz proces reciklaže od otpada nastajali novi proizvodi, nova vrednost i nova zelena radna mesta, rekla je Vujović.
Ministarka je podsetila na to da je Srbija jedna od retkih zemalja Zapadnog Balkana koja ima mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a trenutno je u izradi i program cirkularne ekonomije sa pratećim akcionim planom za period od tri godine.
Takođe, kako je dodala, planirano je da program bude na javnoj raspravi do kraja godine, a nakon toga usvojen u prvom kvartalu 2022. godine.
