onlajn magazin za balkansku saradnju
Izvor/Foto: srbija.gov.rs
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da je rudnik “Čukaru Peki” kod Bora, koji je juče otvoren, biti prvi zeleni rudnik u Srbiji, sa primenom najmodernijih tehnologija i najviših standarda u oblasti zaštite životne sredine.
Mihajlović je u intervjuu za današnje izdanje dnevnog lista “Politika” rekla da je ležište „Čukaru Peki” gornja zona jedno od najbogatijih nalazišta rude bakra i zlata u svetu, a u novi rudnik „Ziđin majning” uložio je 474 miliona dolara.
Zahvaljujući ovom projektu, Srbija će u nekom trenutku postati drugi najveći proizvođač bakra u Evropi, odmah posle Poljske, a naše učešće u proizvodnji ove rude povećaće se sa pet na 18 odsto. Po proizvodnji zlata približićemo se Finskoj koja je najveći proizvođač ovog dragocenog metala u Evropi, navela je Mihajlović.
Potpredsednica Vlade je navela i da bakar, zajedno sa litijumom, predstavlja jednu od kritičnih mineralnih sirovina koje će se koristiti u svim novim tehnologijama koje podrazumevaju dekarbonizaciju.
Naša zemlja poseduje ogromne rezerve ovih strateški važnih metala što je značajno za pozicioniranje Srbije u svetu u budućnosti. To se posebno odnosi na litijum, gde je cilj da Srbija ne bude samo izvoznik sirovine, već da razvijemo čitav lanac proizvodnje, uključujući električne baterije i električne automobile, rekla je Mihajlović.
Potpredsednica Vlade rekla je da plan investicija u rudarstvu i energetici obuhvata projekte vredne 17 milijardi evra, s obzirom da u Srbiji u poslednje tri decenije nije izgrađena nijedna velika termo ili hidroelektrana.
Suština svih zakona, strategija i investicionih planova u energetici je u tome da Srbija bude energetski bezbedna. Moramo da se pripremimo za budućnost, u kojoj će energija sunca, vetra, kao i zeleni vodonik imati mnogo važniju ulogu. Zbog energetske stabilnosti, biće potrebne i nove gasne elektrane, reverzibilne hidroelektrane i skladišta energije. To je put kojim ide ceo svet i kojim treba da ide i Srbija, ukoliko želimo da se razvijamo i da živimo u zdravoj životnoj sredini. Naravno, to ne znači da ćemo se odreći drugih energetskih kapaciteta, posebno ne preko noći. Ako ne želimo da kao zemlja zaostajemo, moramo što pre uskočiti u „voz” zelene energetske tranzicije, rekla je potpredsednica Vlade.
Mihajlović je podsetila i na značaj energetske efikasnosti, podsećajući da se u Srbiji godišnje baci „kroz prozor” celokupna proizvodnja jedne termoelektrane jer je potrošnja energije četiri puta veća od proseka EU.
Kroz program energetske efikasnosti do kraja godine u 67 opština biće zamenjena stolarija, unapređena izolacija ili ugrađeni novi kotlovi za grejanje. Već početkom iduće godine biće raspisan novi javni poziv za zamenu stolarije i u svim drugim lokalnim samoupravama, a u skoro 40 opština građani će moći uz podršku države da postave solarne panele i postanu kupci – proizvođači električne energije. Ako nastavimo da ulažemo, za tri godine može se očekivati da potrošnju električne i toplotne energije u Srbiji smanjimo za čak oko 20 odsto, navela je ona.
