Моћ епидемије у остваривању књижевно – финансијских интереса

Већ другу годину заредом Београдски сајам пролећни део пословне године завршава, а јесењем се нада, у атмосфери ишчекивања, неизвесности али и оптимизма. Пандемија коронавируса, која овој компанији прети у њеној глобалној димензији, ипак није успела да поништи и разори баш све што јој се нашло на путу, те да поред понеких битака добије и цео рат.

Види се то не само по несмањеном ентузијазму Београдског сајма у вакциналној и хуманитарној делатности, којом властиту и славу Србије проноси широм узнемиреног света, него и по трајном, и све израженијем, интересовању пословних партнера, излагача и посетилаца да им се Сајам врати и да се врате на Сајам.

У околностима у којима је могао да гарантује безбедност свих учесника у овој делатности, грчевито настојећи да остане место доброг пословања, промоције домаће привреде, размене добара, знања и искустава, Београдски сајам је, поштујући епидемиолошке мере, прописе, стручне препоруке и одлуке надлежних институција, током пролећа ипак добио “дозволу” да организује само једну манифестацију у стандардном формату – Сајам хортикултуре са пратећим изложбама. Све остале, укључујући и оне капиталне – сајмове аутомобила, грађевинарства, технике – због глобалног значаја, угледа, комплексности и карактера самих манифестација, био је принуђен да одлаже и отказује.

Мере предузете за сузбијање епидемије и активна масовна вакцинација грађана допринели су да улазак у лето и епидемиолошки стабилнија ситуација буду пропраћени и знатно оптимистичнијим погледом на јесењу сајамску сезону.

Тако је, да би манифестација прошла “што комфорније за излагаче, учеснике и посетиоце”, односно у ширем контексту била што вероватнија за одржавање, 65. Међународни београдски сајам књига са свог традиционалног термина крајем октобра пребачен на 11 – 19. септембар, као прва јесења манифестација Београдског сајма. Тиме је Сајам књига и продужен за један дан.

Иако је претходно усаглашена, ова изнуђена промена термина можда најзначајније манифестације Београдског сајма накнадно је међу представницима удружења и групација издавача произвела полемике о њеним пре свега комерцијалним последицама. У раскораку између књижевно-уметничке димензије сајма, до којих је већини декларативно и принципијелно стало, и појединачних и групних финансијских очекивања, полемичари су се нашли у сукобу интереса и подељених принципа, који покушавају да разреше преко леђа саме манифестације. Најаве појединачних одустајања од учешћа на Сајму један су од већ виђених и очекиваних начина учешћа у тој непринципијелној игри.

Новом термину Сајма књига прилагођени су (од 15. до 19. септембра) и термини још три сајамске манифестације – 51. Сајма образовања и наставних средстава, 6. Медиа Маркета – сајма информисања, комуникација и маркетинга, и 3. Сајма “Једнаки”.

Од 29. септембра до 2. октобра “графичари” из региона требало би да покажу докле су стигли у својим областима на 42. Међународном сајму графичке, папирне и креативне индустрије “Графима” и 28. Међународном сајму информатичко-биротехничке опреме “Бироеxпо”.

Бијенални, 10. Сајам наоружања и војне опрема “Партнер 2021”, који је по првобитном распореду требало да буде одржан крајем јуна, биће одржан у новом термину, од 5. до 8. октобра.

У ситуацији када нико никоме није у стању да гарантује ни знатно краткорочнија догађања, али и када епидемија показује очигледне знаке посустајања, Београдски сајам јесен чека уверен да ће на крилима властитог оптимизма и способности, али и жеље и нестрпљења излагача и посетилаца, успети да да све планирано и договорено реализује на задовољство свих.