Održan treći BIZIT seminar o prenosu upravljanja u privatnim kompanijama

Juče je u Klubu poslanika održan treći BIZIT seminar o prenosu upravljanja u privatnim kompanijama „Iskrene priče o (ne)uspehu“ koji PC Press organizuje sa Adizes institutom. Nakon pozdravnih reči Vesne Čarknajev, direktorke PC Press-a i Borisa Vukića, direktora Adizes instituta, prvo predavanje je održao Marko Radojičić, suosnivač i izvršni partner Cube Team. Njegovo predavanje „Ključni trendovi u privredi i biznis transfer“ je imalo za primer upravo kompaniju Cube Team, kako ona funkcioniše, koliki je značaj podataka i informacija, te kako unutar kompanije organizuju i dele informacije u svrhu odlučivanja.

„Poslovanje duže od pet godina povećava verovatnoću opstanka kompanije na tržištu za 85%, a delatnost usluga dominira u strukturi ugašenih firmi,“ jedna je od važnih informacija koje je ovom prilikom Marko Radojićić podelio sa publikom. „Godine osnivača nemaju dominantan uticaj na uspeh i opstanak kompanija, tako da svi koji se boje da osnuju firmu zbog toga što smatraju da imaju preveliki ili premali broj godina ne trebaju da strahuju od toga“.

Nakon njega, nastupio je advokat Milovan Zvijer, partner u Four Legal, koji je pričao o plemenitim namerama i posledicama koje iz njih proističu. Kao stručnjak za pravna pitanja, fokusirao se na brojne „sitnice koje život znače.“ Učesnici su saznali da li je udeo o kompaniji zajednička imovina supružnika, da li je poklon udela nasledniku dobro rešenje, koja je razlika između zajedničke i posebne imovine, te šta kada naslednika firma ne zanima i kako prevazići blokadu u odlučivanju koja je često najveći unutrašnji problem porodičnih firmi.

Branislav Nikolić, regionalni menadžer za životno osiguranje u kompaniji Wiener Städtische osiguranje a.d.o. je održao prezentaciju tokom koje je prisutnima objasnio važnost životnog osiguranja i osiguranja uopšte, kao i predočio ponude koje partner konferencije Wiener Städtische ima za vlasnike malih porodičnih kompanija i članove njihovih porodica.

Adnan Misimović, član uprave kompanije Megamix je održao predavanje na temu profesionalnog upravljanja porodičnom imovinom, što je akutna tema i česta boljka malih kompanija koje nemaju jasnu predstavu o svim dostupnim modelima rasta, kao i oplođavanju stečenog kapitala. Njegova najvažnija preporuka je da je ključna stvar – diversifikacija, odnosno alociranje imovine na takav način da pretpostavimo unapred da ne znamo sigurno šta budućnost donosi kroz kombinaciju aktivnog i pasivnog investiranja. Deonice i obveznice smatra temeljom svakog portfolija, a upozorava i na investicije poput zlata ili kriptovaluta, za koje se ne zna da li će danas ili sutra ići gore ili dole. Najzad, tu je i najbitnije ulaganje – ulaganje u sopstvenu kompaniju, koje mora biti prva stvar o kojoj se razmišlja.

Prvi panel BIZIT Seminara „Osnivači, naslednici i menadžeri u generacijskoj tranziciji“ je doneo živu i zanimljivu diskusiju o generacijskoj tranziciji u koju su uključeni ne samo osnivači i naslednici kompanija, već i profesionalni menadžeri, a sastav panela je upravo odražavao težnju teme. Učenici panela su bili Jelena Jelinić Cvirn, direktor HR & Marketing HSM informatika, Zagreb (profesionalni menadžer); Maruška Topalović, osnivač Maruška, Čačak; Vladimir Vujović, generalni direktor i suvlasnik, druga generacija vlasnika Emerald Hill, Novi Sad. Moderator panela je bio Boris Vukić. Panelisti su se složili da firme mogu biti i porodične i profesionalizovane, s tim što veoma puno zavisi od osnivača i njihovih pogleda. Generacijska tranzicija je idealna za reorganizaciju malih, porodičnih kompanija, što može dodatno da komplikuje stvari, ali isto tako može dramatično da osnaži firmu, rastereti odlučivanje i otvori nove prilike i pravce rasta, upravo zahvaljujući profesionalizaciji i angažovanju menadžera.

Petar Šimić iz Primaco Grupe je govorio o srodnoj temi, to jest o rastu porodične kompanije putem akvizicija. Pri tome je koristio sopstveno iskustvo u akviziciji druge porodične firme. „Svaka akvizicija treba da se nalazi na horizontalnoj ili vertikalnoj liniji tokova na kojima se kreće vaše porodično preduzeće, jer tako možete mnogo bolje da procenite potencijal za rast, a dolazi i do sinergičnog efekta kada se objedinjavaju potencijali dve kompanije. Ja sam se odlučio za akviziciju jer sam želeo da rastemo brže, što nosi određene rizike, jer svega polovina akvizicija završi uspešno, a ostatak neuspešno.“

„Vidi šta sam ti uradio od firme tata“ je dovitljiv i interesantan naziv nastupa Dejana Blagojevića, generalnog direktora kompanije Propulzija. Kao što naziv sugeriše, on je kao predstavnik druge generacije vlasnika govorio o iskustvima preuzimanja vođenja kompanije, što je praćeno ulaskom u treću industriju kojom se firma bavi. „Svaka porodica ima više ili manje izazova, ali je jako važno ponuditi deci ono što žele. Ja nisam uvek želeo da se vratim u kompaniju, majka nije bila za to, otac jeste, i pronašli smo modus zajedničkog funkcionisanja. Veoma sam zahvalan svojim roditeljima na njihovoj osvešćenosti, energiji koju su ulagali u svoj posao i u nas, što daje podstrek da se uspe, što nije lako, ali je neophodno.“

Panel kojim je okončan BIZIT Seminar „Ćeri moja, još da si mi sin“ se bavio izazovima koji stoje pred naslednicama porodičnih firmi. Koliko je za osobe ženskog pola izazov preuzimanje posla i koji je njihov specifičan ugao govorile su Matea Franjić Izvršna direktorka, Kristal d.o.o. Vitez, Maša Milanović direktorka Ramicom uniforme d.o.o. te Sonja Čakarević, zamenica generalnog direktora Cini Invest d.o.o. Čačak. I ovaj panel je moderisao Boris Vukić, direktor Adizes instituta. Učesnice panela su naglasile veliku važnost uticaja roditelja, te njihovih strasti koje su prenele na novu generaciju, ali se i složile da to nikako ne bi trebalo biti nametnuto na silovit način, ilustrujući primere iz sopstvenih porodica, odnosno braće i sestara koji se ne bave porodičnim biznisom. Govorile su o primerima iz svakodnevne prakse, te o načinima na koje vode kompanije ili sektore koji su im povereni porodičnim dogovorom. Konstatovano je i da se stilovi vođenja firmi razlikuju dosta u odnosu na generaciju roditelja, te da se naslednice razlikuju ne samo generacijski, već da – logično – veoma različite stilove diktiraju veoma različite delatnosti i pravci u kojima se firme razvijaju pod uticajem vizije naslednika, koje nisu nužno identične vizijama generacije osnivača.