Објављено новембарско издање Извештаја о инфлацији

Народна банка  Србије објавила је данас Извештај о инфлацији – новембар 2020, који садржи анализу актуелних макроекономских кретања и нове пројекције инфлације и економске активности.

Као и претходна два извештаја, и новембарско издање Извештаја о инфлацији припремано је у условима присутне неизвесности у погледу даљег тока пандемије и њеног утицаја на глобални раст. После почетне фазе пандемије крајем првог и у другом тромесечју ове године, треће тромесечје је у многим земљама обележио опоравак економске активности, који је био бржи од очекиваног, што је подстакло водеће међународне финансијске институције да коригују навише изгледе глобалног привредног раста за ову годину. Ипак, поновно ширење вируса корона од октобра утицало је на враћање појединих заштитних здравствених мера и појачало забринутост за брзину глобалног економског опоравка у наредном периоду. С друге стране, у новембру су стигле позитивне вести о вакцини, што је утицало на благо повећање оптимизма на тржиштима, али се још са сигурношћу не зна када ће вакцина бити доступна и којом брзином ће бити дистрибуирана. Све то отежава пројекцију опоравка светске привреде у наредном периоду, што се одражава на неизвесност на међународном робном и финансијском тржишту.

Србија, као и остатак света, предузима мере да умањи негативне ефекте пандемије и убрза економски опоравак, а резултати ових мера и процес економског опоравка детаљно су представљени у овом извештају.

Као неке од најважнијих налаза новембарског издања Извештаја о инфлацији истичемо:

• Народна банка Србије је кориговала навише пројекцију раста бруто домаћег производа за ову годину, са –1,5% на –1%, што ће бити један од најбољих резултата у Европи. За то је у највећој мери заслужна правовремена и адекватна економска подршка домаћој привреди, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности. У наредној години очекујемо више него потпун опоравак од кризе, уз стопу раста бруто домаћег производа од око 6%.

• Повољним кретањима и у условима пандемије доприноси пре свега опоравак инвестиција, који је бржи од очекиваног. Као посебан успех оцењујемо то што се реализују не само државне инвестиције које су пре пандемије биле планиране већ и додатне инвестиције, што доприноси расту производног потенцијала.

• Екстерна неравнотежа је, у складу с нашим очекивањима, смањена – дефицит текућег рачуна платног биланса нижи је за 15% у првих девет месеци у поређењу са истим периодом претходне године и био је у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција, који је остао солидан и у условима пандемије.

• Као и у претходних седам година, инфлација у Србији је на ниском и стабилном нивоу и током пандемије. Она ће се и у наредном периоду кретати у доњој половини циљаног распона, при чему ће у остатку ове и током наредне године бити ближа доњој граници циља.

„Показало се да, захваљујући одговорном вођењу економске политике у претходним годинама, монетарна политика и јавне финансије Србије имају капацитет да се изборе с највећом економском и здравственом кризом у новијој историји, без угрожавања постигнуте ниске и стабилне инфлације, као и других показатеља макроекономске стабилности. Томе у прилог говори и очуван кредитни рејтинг Србије и током пандемије, када је смањивање кредитних рејтинга земаља широм света било израженије него током светске финансијске кризе 2008/2009. То је признање успеха Влади и Народној банци Србије на очувању макроекономске и финансијске стабилности Србије и повољних изгледа за привредни раст. Почетком кризе донете су правовремене и адекватне мере монетарне и фискалне политике, које су спречиле већи пад привредне активности у почетној фази пандемије, а након тога стимулисале бржи опоравак привреде. Важни фактори добрих резултата привреде и у условима пандемије биле су и остале ниска инфлација и релативна стабилност девизног курса“, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.