Кад радикали нападају

Конференција за новинаре проф. др Војислава Шешеља,

8. октобар 2020. године

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, и ове године многи медији, политичке организације и удружења грађана оглашавали су се поводом годишњице 5. октобра. Многи су имали врло позитиван однос према тој најмрачнијој страници новије српске историје, многи су имали умерено критички однос, а врло ретко би неко говорио да су 5. октобар организовале и финансирале огромним количинама новца западне обавештајне службе. А поента је управо у томе да су само Американци дали много више од двеста милиона долара, да су у томе учествовали и Немци и Французи и Енглези са великим новчаним износима и да је штаб активности био у Мађарској, у Будимпешти, а да су овде акцију водиле издајничке политичке странке, мафија, поткупљени полицијски генерали и  покрет Отпор, којим су директно дириговали Американци преко својих плаћеника.

Наравно, прошло је много времена, а нажалост, пролази и законски рок за кривично гоњење извршилаца најтежих кривичних дела. То је оно што нас највише забрињава. Напредњачки режим скрштених руку посматра како пролази законски рок да се, на пример, кривично гоне они који су са аутоматским пушкама у рукама, предвођени Млађаном Динкићем, упали у Народну банку Југославије. За који дан и од тога ће се навршити 20 година.  Млађан Динкић и Мирољуб Лабус су украли и велику количину злата из Народне банке. Крајњи је тренутак, не месец, не година, не недеља, не дан – крајњи је тренутак да се предузме истрага како би се прекинуо рок застаревања. Јер, било би много погрешно, било би то са катастрофалним историјским последицама да све оно што се дешавало 5. октобра и после 5. октобра прође некажњено.

Они који су упадали у јавна предузећа, који су пљачкали, који су радили и друге забрањене ствари, морали би да буду изведени пред суд закона. Ако се то не уради, онда је то охрабрење за све будуће покушаје да се на сличан начин осваја власт.

Кад погледате какав је шљам и олош тада дошао на власт, почевши од Зорана Ђинђића, Владана Батића, Млађана Динкића, Мирољуба Лабуса, Божидара Ђелића, Гаше Кнежевића, Јожефа Касе, Лечића и многих других, ко ће их све набројати –  најгори шљам и олош који се могао појавити у Србији. И они се опет  надају да ће се вратити на власт. Они опет нешто спремају. Они се стално изнова удружују. Иако сваки чини странку за себе, стално нешто позивају на окуп. Ко би то могао да гласа за Бориса Тадића, који, уместо да оде у доживотни затвор зато је испоручио Стојана Жупљанина, Радована Караџића, Ратка Младића и Горана Хаџића Хашком трибуналу, он би опет на власт, као и ови што тврде да је у Сребреници био геноцид итд.

Није далеко дан кад ћемо морати да испразнимо скоро све затворе у Србији и да позатварамо оне који су опљачкали Србију, који су уништили српску економију, који су Србе испоручивали Хашком трибуналу, који су омогућили мафији да управља нашим животима и који су  довели до тога да мафија постане кључни политички фактор у држави.

Изволите, ако имате неко питање.

Ја знам ко има питање, изволите.

Градимир Потић, новинар Србин инфо: Увек. Господине Шешељ, упечатљиво је да нисте поменули Синишу Малог, Горана Весића, Зорану Михајловић, они су чак и на власти.

Проф. др Војислав Шешељ: Извините, ја  у време 5. октобра нисам ни чуо за Зорану Михајловић. Она се афирмисала тек у напредњачкој влади као највећи лопов међу министрима. То је друга тема. Ја сам о њој говорио више пута и изнео у јавност доказе, а то смо објавили, имам и књигу која носи име Зоране Михајловић у наслову.

Што се тиче Горана Весића и  Синише Малога, они у 5. октобру нису имали неку значајнију улогу. Јесте био Горан Весић активиста Демократске странке, али не знам шта је конкретно урадио тих дана, нисам чуо. Можда ви знате боље од мене, али ја нисам чуо да је он имао неку улогу приликом упадања са аутоматским пушкама у јавна предузећа или нешто слично. Такође то ни за Синишу Малог нисам чуо. Он се тек после појавио у досовској главној градској власти у Београду, је ли тако беше?

Градимир Потић: Његов рођени брат је био председник општине Чукарица.

Проф. др Војислав Шешељ: Које године?

Градимир Потић: Деведесетих, не знам тачно.

Проф. др Војислав Шешељ: Па не могу ја баш све детаље знати о свакоме, али они нису били истакнути представници тих петооктобарских снага, нити су се истакли у пљачки, у отимачини, у уништавању друштвене имовине и слично.

Ја никога не штедим, то ви знате, али не могу некога да оптужујем за нешто што нисам ни лично уверен да је урадио, нити има доказа.

Имате ли још питања?

Градимир Потић: Ако бисте могли да прокоментаришете развој ситуације у Нагорно-Карабаху.

Проф. др Војислав Шешељ: Нажалост, тамо се заоштрава ситуација. Реч је о земљама које су нам обе пријатељске. Са Азербејџаном имамо много разгранатије економске односе. Ми желимо да се то крвопролиће што пре заврши и да се приступи мировним преговорима. У том случају политика Српске радикалне странке је подударна са руском државном политиком. Ви видите, Русија се не опредељује, али жели  да се мир што пре постигне.

Градимир Потић: Хвала.

Проф. др Војислав Шешељ: Имате ли још питања? Бета нема питања? Добро. Хвала што сте дошли.