Из кабинета гувернера НБС поново лепе вести

Узимајући у обзир чињеницу да се српска економија већ четврти месец заредом опоравља брже од инцијалних очекивања и чињеницу да је у појединим деловима привреде већ достигнут преткризни ниво активности, Народна банка Србије је ревидирала централну пројекцију реалног раста бруто домаћег производа за 2020. годину са -1,5% на -1,0%. Када је реч о ризицима, Народна банка Србије процењује да су ризици пројекције за 2020. годину асиметрични навише, односно види могућност да резултат на крају године буде и бољи од -1,0%, и поред неизвесности и ризика који долазе из међународног окружења.

С друге стране, по питању економских изгледа за ову и наредну годину, суочени смо са израженим и врло често пренаглашеним песимизмом појединих међународних финансијских институција. Ако је то и било разумљиво у марту и априлу, када још увек није било адекватних економских показатеља и када смо сви били суочени за израженом неизвесношћу по питању тока пандемије и њених последица, утолико то није разумљиво данас, када већ имамо јавно доступне и међународно прихваћене и упоредиве макроекономске и фискалне податке за више од пола године.

У својим најновијим макроекономским пројекцијама за Србију, Светска банка изашла је са проценом да ће бруто домаћи производ Србије ове године бити реално смањен за 3,0%, а Европска банка за обнову и развој, са још негативнијом проценом да ће Србија ове године забележити реални пад БДП-а од 3,5%.

Иако је реч о релативно комплексном економском показатељу, једноставном рачуницом може се доћи до закључка да је реч о пројекцијама чија је вероватноћа остваривања веома мала. Потребно је само узети у обзир остварење у првој половини године и погледати шта је потребно да се догоди у другој половини године, како би се таква пројекција за целу 2020. остварила.

Према званичним и међународно упоредивим подацима Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ Србије је у првој половини године смањен у односу на прву половину претходне године за 0,8%, што спада у прва три резултата по питању економске активности у Европи. Српска економија је у првом кварталу забележила раст од 5,1%, док је пад у другом кварталу, захваљујући правовременој реакцији носилаца економске политике, ограничен на 6,4%, што је вишеструко мањи пад у другом кварталу у односу на већину осталих европских земаља.

Не улазећи у технику израде пројекција која се разликује код сваке институције, једноставном аритметичком рачуницом добија се да би за пад БДП-а Србије од 3% или преко 3% у 2020, било потребно да међугодишњи пад БДП-а у другој половини године буде већи од 5%, што би практично значило исти или сличан резултат као у другом кварталу, када више од месец дана значајан део српске економије или није радио или је радио смањеним капацитетом. Већ на основу јавно доступних јулских и августовских података, видимо да је тако нешто практично немогуће. Индустријска производња и у јулу и у августу бележи међугодишњи раст, што је случај и са прометом у трговини на мало и са показатељима тржишта рада, док је извоз на путу нормализације. У овом тренутку, узимајући у обзир јулске и августовске податке и врло конзервативне претпоставке за остатак године, Народна банка Србије процењује да ће БДП у другој половини године бити нижи на међугодишњем нивоу за 1,2% уз велику могућност да резултат буде и бољи, имајући у виду динамику грађевинске активности, темпо опоравка индустрије и стање на тржишту рада.

Када се посматра тромесечна динамика БДП-а, по искључењу сезонских ефеката, процењујемо да ће БДП Србије у трећем кварталу бити већи у односу на други квартал за преко 6% десезонирано, док у четвртом кварталу треба очекивати додатни опоравак економије и раст од око 3% десезонирано у односу на трећи квартал. Оваква процена показује да опоравак свакако није завршен и није једнак у свим привредним гранама, али да за сада у случају Србије заиста има облик латиничног слова „V“.

Који су кључни фактори који стоје у позадини оваквих економских резултата Србије и пројекције Народне банке Србије?

• Први фактор је чињеница да смо донели обиман и свеобухватан пакет монетарних и фискалних мера и једнако важно, чињеница да смо пакет донели у најкраћем року, чиме смо спречили пад пословног и потрошачког поверења и тиме очували радна места и производне капацитете. Пакет економских мера износи око 12,5% БДП-а, при чему та цифра не укључује ефекте мораторијума на кредите. Поред застоја у отплати обавеза грађана и привреде, Народна банка Србије је једна од централних банака у Европи која је најбрже реаговала и другим мерама, а пре свега смањењем референтне каматне стопе за укупно 100 базних поена и правовременим обезбеђивањем довољне динарске и девизне ликвидности чиме је очувана пуна стабилност банкарског система.
• Други фактор је подједнако важан и односи се на постигнуту и очувану стабилност, која се често или заборавља, или се узима здраво за готово, а захваљујући чему је Србија нову кризу дочекала знатно спремније него претходну. Србија је и током саме пандемије успела да очува пуну ценовну, укупну макроекономску и финансијску стабилност, у чијој је основи стабилност девизног курса. У прилог томе говори и чињеница да смо и током пандемије имали солидан прилив страних директних инвестиција.

Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да пажљиво прати и домаћа и међународна макроекономска и финансијска кретања и наставиће да објективно сагледава и конзервативно пројектује кључне макроекономске показатеље. Својом монетарном политиком Народна банка Србије ће предузимати све мере у циљу очувања повољних услова финансирања привреде и грађана и раста њиховог расположивог дохотка. То ће, уз постепени опоравак екстерне тражње, допринети да Србија наредне године оствари стопу раста БДП-а од око 6%, чиме ће Србија не само достићи, него и врло брзо престићи преткризни ниво укупне економске активности.