Ranka Čičak
Ovih dana, dok ministar kulture otvara manifestacije posvećene slavi Vuka Karadžića i deli Vukove nagrade, Petar Milatović Ostroški, politički radnik, novinar i književnik, koji od 1983. živi u Beču, drži po Srbiji promocije svoje najnovije knjige “Srpsko blago u Beču i Vukova prodaja srpskih relikvija”.
Ono što je napisao i govori o Vuku Karadžiću Petar Ostroški, u potpunoj je suprotnosti sa obožavanjem koje srpske vlasti, a i narod gaji prema Vuku. U svakoj drugoj zemlji bi činjenice koje objavljuje Ostroški izazvale skandal i naterale vlasti da ga uhapse zbog klevete, ili bi se časno izvinile što su zavaravale narod slavospevima o čoveku koji to ne zaslužuje.
A šta je to otkrio Ostroški?
-U prvom delu ove knjige objavljujem rukopise koje je kupio Bartolomej Jernej Kopitar od bugarskih monaha u Hilendaru 1827 godine, kada su oni bili većina, a sa zadovoljstvom su krčmili srpsko blago. Zatim, pojedinačno navodim sve rukopise koje je prodao Vuk Karadžić od 1856 do 1858 godine i rukopise koje je posle njegove smrti, prodala njegova ćerka Vilhemina Mina Karadžić. Prezentujem i sve rukopise koje je otkupio Franc Miklošić. Vuk je prodao 46 , a njegova ćerka 4 srpska stara rukopisa. U drugom delu knjige dajem pregled 159 objašnjenja kako su oni iz srpskih manastira i crkava, kao i Hilandara dospeli u Austrijsku naconalnu biblioteku,Univerzitetsku biblioteku i biblioteku manastira Mehitarsta u Beču. Pripremajući ovu knjigu, naišao sam na ogromno razumevanje osoblja Austrijske nacionalne biblioteke, bečke Univerzitetske biblioteke i biblioteke Kongregacije Mehitarista.Direktor Rukopisnog odeljenja Austrijske nacionalne biblioteke u Beču, Dr Andreas Fingernagel, zaslužuje svu moju zahvalnost.
Nova slika o Vuku: Petar Milatović Ostroški (foto Bakan In. com)
U Austrijskoj nacionalnoj biblioteci nalazi se 217 ćirilićnih rukopisa, od čega je 159 srpskih, od kojih su mnogi daleko stariji od najstarijeg austrujskog. Recimo, tu je i fragment iz Marijanskog jevanđelja, koje je 300 godina starije od najstarijeg austrijskog.
Zanimljiva je fotokopija Vukovog pisma njegovoj ženi , Ani Kraus, koje joj on šalje iz Beča u Zemun, zadovoljan što se porodila, ali kaže joj da, ukoliko starije ćerke ne prihvate novorođenu, on može da je u Beču proda.
Ostroški je objavio ovu fotokopiju i kaže da je samo neko ko je bio u stanju da proda svoje dete, mogao bez griže savesti da prodaje svete srpske relikvije. A imao je mrežu pomagača u Srbiji i Crnoj Gori, koji su mu jeftino kupovali knjige po crkvama, a on ih preprodavao ne samo u Beču, već i u Nemačkoj i Rusiji. Danas u Berlinu postoji velika biblioteka knjiga koje je Vuk preprodao. Recimo, od 1846. do 1854, ruskom kolekcionaru Mihailu Pogodinu prodao je starih knjiga u vrednosti od skoro 9.500 rubalja. Jedan od 4 primerka četvorojevanđelja rađenih ručnom rezbom u drvetu, koji je Vuk poklonio Josifu Šafariku danas se čuva u Pragu.
Ostroški iznosi i dokaze da je Vuk bio austrijski špiijun:
– U Austrijskoj državnoj arhivi nalazi se jedan kompromitujući podatak o Karadžiću. Franc Hager (1750 – 1816), baron, predsednik Vrhovnog policijskog zvanja, piše 4. septembra 1815 glavnoj direkciji policije, da se Vuk može upotrebiti kao poverljiva ličnost za osmatranje Ilira, Srba, Rusa i Grka. Ako se ovo zna, lako je shvatiti bečki i vatikanski doprinos jezičnom raslojavanju srpskog nacionalnog bića i udaljavanju Srba od Rusa. Postojao je plan da se Vuk ustoliči za srpskog kneza.U leto 1844. Kopitar je pisao Keopoldu Rankeu da u drugom izdanju Srpske revolucije predloži Vuka Karadžića za srpskog kneza. Bartolomej Jernej Kopitar je Vuku pronašao za ženu Anu Kraus i venčao ih u crkvi Svete Ane u Trećoj bečkoj opštini po katoličkom obredu, pošto je Vuk prekrsten u katolika.
Ostroški je prikupio sve dokaze o zaradi Vuka Karadžića. Samo od prodaje srpskih rukopisa u Beču, Vuk je, računajući po današnjoj valuti, zaradio oo 200.000 evra a njegova ćerka 16.434 evra. Za ostalih 950 prodatih rukopisa u Rusiji, Nemačkoj, Češkoj i Slovačkoj dobio je 3 miliona 903 hiljade i 75 evra. Dodamo li ovome da je primao 3 penzije. Austrijsku, rusku i srpsku, jasno je da nije bio siromašan. Ovaj skromni učitelj, koga Srbija još slavi, dobro se prodao.
Da li je vreme da se u Srbiji otvore vrata istorijskoj istini? Ostroški pominje i Slovenca Kopitara, za koga se kod nas zna da je bio prosrpski nastrojen, pa je zbog toga pomagao Vuka:
-Istina je drugačija. On je sa Vukom i našim jezikom vodio antisrpsku politiku, a po nalogu Bečkog dvora i antirusku politiku. Sa Tarasom Ševčenkom, koga nazivaju ukrajinskim Vukom, on će stvoriti ukrajinski jezik. U stvaranju novog srpskog jezika Vuk je učestvovao samo toliko, što je Kopitaru davao reči iz naroda njegovog rodnog kraja, Tršića. Sve je ostalo uradio Kopitar, mnogo obrazovaniji od Vuka. Eto, čiji jezik mi danas govorimo!(foto Opanak rs)♦
–
