DEDINJE 2: Gromovi i pljusak označili početak izgradnje nove klinike

Ranka Čičak

Praćena blagoslovom Patrijarha, ali i gromovima i na kraju, pljuskom, obavljena je danas ceremonija postavljanja kamena temeljca za novu kliniku Dedinje .

Većina prisutnih došla je da vidi i čuje predsednika Vučića. Pre njega emotivan i veoma lični govor održao je Milovan Bojić o vremenu koje je proteklo do ovog događaja na koji se čekalo 25 godinaši. U jednom trenutku je Bojić, bivši komunista, nazvao sve prisutne drugovima, a kada se čuo smeh, izvinio se i počeo da kritikuje komunistički, a i sve dosadašnje režime.

Staloženiji i koncizniji, predsednik Vučić je podsetio da je 1977 godine otvoren Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, a već 1996 se razmišljalo o Dedinju 2:

-Narod zna da ćemo dovršiti ovaj posao, kao i sve do sada. Razvojna banka Saveta Evrope nam je najbolji partner i s njom imamo lepo iskustvo – najmanje kamatne stope.U ovu ćemo izgradnju uložiti 43 miliona evra. Zatim ćemo 9 miliona potrošiti za renoviranje stare zgrade, pa na kraju obe snabdeti najmodernijom opremom. I nećemo nikome ostati dužni. Princip koji sam ja uveo u vladu čim sam postao premijer je – sve dugove platiti na vreme . Zato Srbiju danas svi poštuju i žele da rade s njom. A zahvaljujući reformi, para imamo.Tako ćete ove godine imati još jedno povećanje plata.
Vučić kaže da su i oni pre njega želeli da grade medicinske centre i bolnice, alli nisu mogli , jer nisu imali para, a pare nisu imali jer nisu umeli da ih stvore:

– Sad, kad smo već četvrtu godinu u suficitu budžeta, proširili smo zdravstvene kapacitete za 50 posto, a liste čekanja su četiri puta manje nego nekda. Uskoro će potpuno nestati. Vaš posao je da vredno radite u zdravstvu,a posao nas političara je da dobro zarađujete.Najveći porest plata je u zdravstvu upravo zbog toga da nam stručnjaci ne odlaze. Moramo biti najbolji, kako bi se ovde lečili iz celog regiona.

Posle polaganja kamena temeljca, Vučića su opkolili novinari.Postavljeno je nekoliko pitanja, od kojih većina nisu vredna pomena. Novinarka TV Pančevo pitala je predsednika kako se oseća kada mu opozicija predbacuje da zbog njega prokišnjava sportska dvorana Pionir. Na takvo pitanje užasnula se jedna lekarka iza mene, a ja sam je utešila objašnjenjem da mlade novinarke postavljaju često slična pitanja predsedniku.

I od sledećeg pitanja kako i zašto N1 napada Vesića, umalo da se napravi komedija. Vučić je spasio situaciju time, što se pravio nevešt i nije želeo nikogada napada. Jedina dva odgovora dao je novinarki Jedinstva, a oba se odnose na moral političara, posebno naših ljudi koji daju sve od sebe da kritikuju vlast. Predsednik je apostrofirao samo jednog, koji je bio osuđivan za silovanje srpskih devojčica, osuđen na 7 godina zatvora, a sada, pošto je posle 3 godine ponovo na slobodi, dozvoljava sebi da na KiM sudi drugima o moralu.

Sve je prekinuo jak grom, koji je udario negde u blizini. Stajali smo u rupi gde će se praviti temelji i pokušali da bežimo. Vučić je ostao na svom mestu. Kada smo se vratili, nasmejao se – a šta ste pobegli, uplašili ste se? Zatim je počeo pljusak. Službenik s kišobranom hteo je da ga zaštiti, ali on je odbio. Otvorila sam moj kišobran , ali on me zagrlio i – ostao na kiši.♦