Okrugli sto u organizaciji Visoke škole za Poslovnu ekonomiju i preduzetništvo: Bitkoin – prevara ili budućnost novca

U okviru Šeste međunarodne naučne konferencije “Zapošljavanje, obrazovanje i preduzetništvo”, u organizaciji Visoke škole za Poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, održan je izuzetno zanimljiv i za slušaoce intrigantan okrugli sto na temu kriptovaluta, među kojima je najvažnija bitkoin.

dr Vojkan Vasković

U skladu sa naslovom teme “Kriptovalute – novo rešenje ili novi problem”, učesnici su pokušali da daju objašnjenje o nastanku, ulozi, posledicama i mogućim tendencijama razvoja kriptovaluta, a mogao se čuti podatak da u odnosu na 192 realne valute, na današnji dan već postoji 1.178 kriptovaluta, od kojih polovina tržišta otpada na bitkoin.
Predsedavajući okruglog stola, profesor dr Vojkan Vasković, sa Visoke škole za Poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, naveo je da se mnogi bankari bave ovim pitanjem, jer im možda ugrožava posao, ali i centralne banke koje žele na neki način da regulišu ovo pitanje. On je rekao da je bitkoin počeo jednom misterijom o njegovom tvorcu, koji se predstavio kao Satoši Nakamoto, ali ni danas nije poznato o kome se zapravo radi.
„U ovaj rad je uloženo ogromno znanje, sve je moralo da bude isprogramirano. Kriptovaluta je počela da živi 2009. godine, a 12. decembra 2010. Satoši se više ne pojavljuje, nestaje. Međutim, svi se sada ozbiljno bave kriptovalutom, jer tehnologija je izvrsna, vrhunska. Kada pričamo o bitkoinu, to je potpuno decentralizovani sistem. Kad se jednom pokrene, funkcioniše sam od sebe“, objasnio je profesor Vasković.

Kako je objasnio, bitkoin proizvode „majneri“ (rudari) koji ga „rudare“ svuda po svetu, a može se potom prodavati i kupiti. Proizvodnju kontroliše algoritam, a broj je ograničen na 20 miliona bitkoina.

„Sve je pod kontrolom softvera. Imate novčanike i rudare, imate „blok čein“, odnosno blok lanac u koji se upisuju transakcije koje se povezuju i potpisuju. Postoji mogućnosst i amaterski da nabavite opremu za „rudarenje“ i da krenete da iskopavate bitkoine. Ali često se potroši više struje nego što se iskopa. Interesantno da je na Islandu jedan od najvećih centara za rudarenje jer je tamo jeftina struja, a ova oprema guta struju. Najbolje prolaze proizvođači te opreme, koja je vrlo skupa, i troši ogromne količine struje“, naveo je dr Vasković.

Trenutna vrednost bitkoina, kaže on, iznosi oko 6.000 dolara, a u početku, kad je sve to krenulo, vredeo je nekoliko centi. Te 2009. godine je obavljena prva transakcija, kada je kupac sa 10.000 bitkoina platio picu.

„Danas je to 60 miliona doalra. Taj se sada sigurno gorko kaje, jer ovo je najskuplja pica ikad plaćena. Rad sa bitkoinima je prema onoj narodnoj – ko kupi kajaće se, ko ne kupi, kajaće se. Jer mogao je da kupi više. U aprilu ove godine bitkoin je vredeo 2.000 doalra, a na današnji dan u oktobru već 6.000 dolara. Ponuda i tražnja su u izvornom obliku, lišeni svih stega. Nema nikakvih kontrola ni odozgo ni odozdo. Sve moguće valute je moguće transformisati u bitkoin i obrnuto, uključujući i naš dinar“, naglasio je predavač, dodavši da bitkoin danas vredi 604.000 dinara.

Profesor Vasković je dalje istakao da bitkoin nije novac, ali služi za razmenu vrednosti.

„Možete da šaljete i primate gde hoćete i niko ne može da dokaže da je to vaš novčanik. Kada pokrenete transakciju ona se sigurno izvrši. Nemoguće ga je regulisati. U Rusiji, pošto su shvatili da ne mogu da ga izbegnu, odlučili su da naprave rusku verziju bitkoina, koji će se koritisti samo u Rusiji i na taj način će pokušati da suzbiju globalnu priču“, naveo je dr Vasković, doavši da i Narodna banka Srbije intenzivno radi na analizi i razvoju zakonske regulative kriptovaluta.

On je naglasio da bitkoin i druge kriptovalute nisu novac, ali se koriste za obračun i sredstvo plaćanja, međutim ne i za kreditiranje. Takođe, ne postoji očuvanje vrednosti jer niko ne garantuje da li će bitkoin u nekom trenutku vredeti 50 ili 50.000 dolara.

„To nije, niti će biti valuta. Generisanje bitkoina povećšava novčanu masu, ali pošto je to globalna pojava, ona povećava novčanu masu svih valuta, pa se praktično ne primećuje, i trenutno su kriptovalute ispod nivoa statističke greške. Jedini problem je što se plaćanjem kriptovalutama ne plaća porez, a država bi bila srećna da se plaća“.

Dr Vasković je kazao i da je u aprilu bilo blizu 800 kriptovaluta, a danas ih ima 1.178 i njihov broj se stalno uvećava, u odnosu na svega 192 realne valute. Takođe je naveo i da ćetiri banke, UBS, Dojče banka, Santander i BNY Melon rade na razvijanju kriptovaluta.

Na konferenciji je rečeno i da kriptovalute trenutno nisu konkurencija nacionalnim valutama, ali da će dugoročno pobediti i vremenom će dobiti funkciju novca.

Aleksandar Matanović, koji je počeo kao rudar, a bavi se kriptovalutama, kazao je da u Srbiji može da se plaća bitkoinima, uz napomenu da kupac može da plaća, ali trgovac ne sme da primi bitkoine.

„Ovde je postupak sličan kao kad plaćate u dolarima ili nekoj drugoj stranoj valuti, potreban vam je posrednik, pa se i bitkon na isti način konvertuje u dinare i trgovac prima cenu u dinarima. Kod nas se na automatu može kupiti i prodati bitkoin. U Japanu je dozvoljeno plaćanje robe bitkoinima, ali to ne znači da je ono omasovljeno“.

Ivana Todorović, glavni ekonomista firme „Safex developers“, koja razvija sejfeks kriptovalutu rekla je da timovi koji prave kriptovalute često puno zarađuju, a u nekim slučajevima ostaje im i 25 odsto od ukupne količine kriptovalute. Ona je objasnila i da ne može doći do prevare sa povećanjem broja bitkoina, već se samo može doći do maksimuma od 20 miliona, od čega je za sada generisano 16 miliona.

„Sistem je postavljen da bude ispunjen do 2147. godine i ne može se nikad menjati. Ne možete promeniti ono što ste u početku zakucali“, kazala je ona, a profesor Vasković je dopunio da teoretski jeste moguće izmeniti sistem, ali da bi velika većina „majnera“ morala da se složi sa time, pa da recimo bude 200 miliona umesto 20 miliona bitkoina.

Kako je Matanović objasnio, izraz „blok čein“ predstavlja lance blokova u kojima se beleže transakcije. U svakom bloku se nalaze 2-3.000 transakcije, a onaj naredni u lancu ima zapis o prethodnim transakcijama, te se zapisi u poslednjem bloku ne mogu promeniti, a da ne ostane trag o tome u prethodnim. Vezivanje blokova čini nemogućim izmene informacija u njima.(Press vs PEP)♦