
31. maj
31/05/2017-1594. Umro italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora XVI veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom.
1740. Umro pruski kralj Fridrih Vilijam I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga sin Fridrih II Veliki.
1793. Hapšenjem “žirondinaca” u Francuskoj počela vladavina jakobinskog terora.
-1809. Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.
-1809. Umro austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala himna Austrije.
-1819. Rođen američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama “Vlati trave” imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih “prerafaelista” i pokreta za “vers libre” u francuskoj poeziji.
-1859. Počeo da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu, “Big Ben”.
1902. Mirom u Verenigingu završen britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.
1910. Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade osnovana Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.
1924. Kina priznala SSSR.
-1930. Rođen američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru počeo ulogama u italijanskim “špageti-vesternima” Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser.
1931. U Bahreinu nađena nafta, prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.
1938. Prvi put prikazan film na televiziji. Film “Povratak Skarlet Pimpernel” prikazala američka televizijska kuća NBC.
1939. Danska s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale Dansku.
1961. Južna Afrika proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.
-1962. U Izraelu obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, pošto je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.
1970. U zemljotresu jačine 7,9 stepeni Rihterove skale u Peruu poginulo više od 70.000 osoba, a 600.000 njih ostalo bez domova. Potpuno razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.
1991. U Lisabonu potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.
1992. U organizaciji Centra za antiratnu akciju u Beogradu održane demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.
1996. Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, da je učestvovao u masovnim pogubljenjima muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.
1997. Ukrajina i Rusija potpisale sporazum o strateškom partnerstvu.
2000. U Sofiji umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 80-ih postao lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve “perestrojke” srušile vlast komunista u Bugarskoj.
2001. Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio da nije kriv. Američka vlada optužila Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i dijamante.♦