17. septembar
17/09/2016
1918. Posle trodnevne ofanzive Prva i Druga srpska armija uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila
1580. Rođen španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, velikan Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti.
1631. U Tridesetogodišnjem ratu Šveđani i nemački protestanti pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa kod Lajpciga pobedili carsku vojsku pod vođstvom grofa Tilija.
1665. U Londonu izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.
1787. Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane Ustav i sada na snazi i najstariji je važeći Ustav na svetu. U njemu prvi put primenjena ideja francuskog filozofa Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
1796. Prvi predsednik SAD Džorž Vašington uputio američkom narodu oproštajnu poruku i povukao se na svoje imanje. Za predsednika izabran 1788.
1809. Mirom u Fredrikshamu završen švedsko-ruski rat u kom je Rusija osvojila Finsku.
1826. Rođen nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvoja matematike i njene primene u fizici i mehanici. Niz matematičkih pojmova ima naziv po njemu.
1857. Rođen ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, čije su teorije i otkrića bili osnova za razvoj astronautike. 1903. objavio prvo delo iz teorije astronautike “Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima”.
1889. Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke u kraljevini Srbiji ustanovljen “Orden kneza Lazara”, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.
1900. Britanska kraljica Viktorija I Aleksandrina potpisala dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.
1908. Rođen ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u XX veku. Proslavio se 1935. na međunarodnom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom “Isaj” u Briselu, a potom s velikim uspehom nastupao širom sveta.
1918. Posle trodnevne ofanzive Prva i Druga srpska armija uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.
1931. Kompanija “RCA Viktor” predstavila prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja u hotelu “Savoj” u Njujorku.
1939. Sovjetska Crvena armija ušla u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Nemci napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.
1944. Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela operacija “Market Garden” u Drugom svetskom ratu, s ciljem uspostavljanja mostobrana na reci Rajni i zaobilaženj nemačke linije odbrane. Savezničke trupe naišle na neočekivano jak otpor Nemaca, a operacija propala uz velike gubitke saveznika.
1948. Jevrejski ekstremisti kod Jerusalima ubili švedskog grofa Folkea Bernadota, posrednika Ujedinjneih nacija u konfliktu Izraela i Arapa.
1961. Obešen bivši turski premijer Adnan Menderes, kog je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka.
1978. Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku u Kemp Dejvidu završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.
1980. Bivši diktator Nikaragve, general Anastasio Somosa Debajle, ubijen u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja sa vlasti u julu 1979.
1994. Umro britanski filozof austrijskog porekla Karl Rajmund Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca XX veka.
1997. U blizini Fojnice, u centralnoj Bosni, srušio se helikopter Ujedinjneih nacija u kom su poginuli 12 predstavnika UN i pomoćnik predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner.
2001. Okružni sud u Beogradu obustavio krivični postupak protiv čelnika zapadnih zemalja i NATO zbog agresije na Jugoslaviju 1999. Postupak obustavljen pošto je javni tužilac odustao od optužnice, a Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom su optuženi osuđeni na po 20 godina zatvora.
2001. Makedonska vlada saopštila da će NATO-trupama dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku njihovog mandata.♦