Изложба савремене пољске фотографије од 9. маја у МПУ
06/05/2025Свечано отварање изложбе у оквиру Београдског месеца фотографије посвећене савременој пољској фотографији у петак, 9. маја у 18 часова у Музеју примењене уметности, Вука Караџића 18.
Манифестација Београдски месец фотографије, у свом седмом издању, представља део свог динамичног и репрезентативног програма у Музеју примењене уметности. 
Поставка у Главној галерији музеја је организована захваљујући Пољском институту у Београду. Домаћа публика ће имати прилику да се упозна са опусом три савремене пољске ауторке, а то су Магдалена Хукл, Катерина Кузмичева и Јустина Мијелникевич. Изложба је отворена до 24. маја, сваког дана осим недеље, од 11 до 19 часова.
Добро дошли у МПУ!
Magdalena Hueckel: Анима – слике из Африке
Циклус представља личну причу о путовању. Фотографије које га чине, приказују стварност из перспективе Путника који, урањајући у непознат и неразумљив свет Африке, покушава да открије универзалне истине о животу, смрти, поновном рађању и преображају. Покушај да се продре у невидљиву димензију духовности и бесмртности одвија се кроз истраживање слика празнине, напуштених, запуштених и урушених простора, испреплетених са призорима органских структура, распадајућих животињских остатака и предмета светог карактера.
Иако је серија резултат ауторкине фасцинације изворним веровањима, духовношћу, ритуалима и култом природе, она нема етнографски карактер. Места забележена на фотографијама не могу се прецизно идентификовати, чиме се наглашава примат идеја над стварношћу. Слике делују попут фрагмената. Анима подстиче потрагу, али не обећава да ће пут бити праволинијски.
Фотографије су настале између 2005. и 2013. године током бројних путовања по афричком континенту, укључујући земље попут Алжира, Бенина, Демократске Републике Конго, Етиопије, Кеније, Лесота, Малија, Марока, Јужноафричке Републике, Руанде, Сенегала, Свазиленда, Танзаније и Уганде.
Magdalena Hueckel je визуелни уметник, позоришни фотограф, сценограф, путник. Дипломирала је на Факултету сликарства и графике на Академији ликовних уметности у Гдањску. Стипендиста је Министарства културе и народне баштине, као и Града Сопота. Њени радови су излагани на неколико десетина изложби у Пољској и иностранству (укључујући Тate Britain у Лондону). Ауторка је фото-албума „Анима.Слике из Африке 2005–2013“ и „Hueckel / Theater’“, номинованих за фотографску публикацију године. Сарађује са Томашем Сливинским на снимању филмова као сценариста и уметнички директор. Њихов документарни филм „Наше проклетство” добио је номинацију за Оскара и десетине награда на међународним фестивалима. Континуирано сарађује са бројним позориштима у Пољској. Направила је документацију о неколико стотина позоришних представа. Многи њени радови су постали култне фотографије савремених пољских драма.
Katerina Kouzmitcheva: Betonium
Бeтониум истражује однос између савременог идентитета и архитектонског наслеђа у централној и источној Европи, фокусирајући се на наслеђе монтажних стамбених блокова као инструмената урбанистичке контроле и идеолошке моћи. Пројекат истражује како су ови простори, обликовани политикама бивших режима, утицали на колективни идентитет својих становника.
Кроз уметничке интервенције, укључујући концептуалне акције у урбаним просторима, фотографију, перформансе и колаже Бетониум открива спој историјских и савремених реалности уграђених у ове средине. Креирајући „покретне људске скулптуре“, пројекат метафорички одражава идеолошки утицај на појединца, док фотографски радови бележе архитектонске сличности између различитих земаља. Кључни елемент пројекта јесте транспоновање фасада панел-блокова из једне земље у другу, чиме се формира универзални, замишљени урбани пејзаж. Ове композиције наглашавају заједничка и различита искуства људи који живе у тим просторима.
Обухватајући 11 земаља, међу којима су Пољска, Словачка, Грузија, Естонија, Србија и Белорусија, Бетониум документује свакодневни живот у насељима изграђеним од монтажних блокова, нудећи интимну, али и критичку перспективу. Комбинујући лично искуство с истраживањем, Кузмичева преиспитује перцепције постсоцијалистичке архитектуре, откривајући њену улогу у обликовању јединственог културног идентитета, другачијег, али равноправног у односу на западне моделе. Изложба је такође и део БИНА фестивала.
Katerina Kouzmitcheva живи у Вроцлаву, у Пољској. Завршила је Академију фото журнализма у Петровграду, а магистрирала ликовне уметности на Академији лепих уметности у Вроцлаву. Стипендиста је Министарства културе и националне баштине Републике Пољске Gaude Polonia MKiDN RP. Лауреат је међународних фотографских такмичења TIFA, BIFA. Бави се документарном и уметничком фотографијом, а њени радови су објављивани у Bird in Flight, Monovisions, Dodho, Privatephotoreview, Regnum UA i другим публикацијама.
https://katarzynakuzmiczewa.
Justyna Mielnikiewicz: Жена с мајмуном
„Избор приказаних фотографија проистекао је из различитих пројеката на којима сам радила током година. Оне представљају мој приступ новинској фотографији, коју радије називам документарном.
Документ надилази актуелне догађаје и свакодневне информације. Он не бележи само одређене догађаје, већ хвата атмосферу историјског тренутка, није дослован и не захтева логику или објашњења типична за класично извештавање. Моје фотографије одражавају преовлађујуће расположење времена и места. Најчешће су смештене далеко од главних догађаја или на маргинама, постајући њихове накнадне слике. Мешајући лично и безлично, овај рад говори о сновима: замишљеним, изгубљеним или трансформисаним након што су се руке политичара стиснуле пред камерама.
Фотограф, када је уметник, није пуки хроничар догађаја и живота, већ приповедач који се пробија кроз бесконачни простор препун информација, издвајајући из њега сопствену поруку. Фотографов поглед је кустоски; сама фотографија није објашњење, већ белешка, боја или облик који одражава искуство савременог човека“.
Justyna Mielnikiewicz
Justyna Mielnikiewicz је награђивана фотографкиња из Пољске, која од 2003. живи у Тбилисију, у Грузији. Њене радове су објављивали угледни светски медији, међу којима и The New York Times, Newsweek, Le Monde, Stern, National Geographic, WSJ… Током каријере је освојила бројне награде укључујучи и World Press Photo, Canon Female Photojournalist Prize,Caucasus Young Photographer Award Магнум фондације и друге.
Најзначајнији део њеног опуса је посвећен личним, дуготрајним пројектима који су публиковани као књиге. Њена прва књига је издата 2014, под насловом “Woman with a Monkey / Caucasus in Short Notes and Photographs”. Њена друга књига, “Ukraine Runs Through it“ из 2019. је ушла у избор 20 најбољих издања по избору Paris Photo and Aperture.
Бави се едукацијом у оквиру радионица фотографије. Поред фотографије, експерт је и за питања различитих аспеката трансформација земаља Централне Европе и бившег Совјетског Савеза, нарочито Кавказа и Украјине.
