Србија посвећена очувању мултикултурализма и вишејезичности

Поводом Међународног дана матерњег језика, 21. фебруара, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа да је неговање и чување матерњег језика од изузетне важности за идентитет сваког појединца, као и да је обавеза државе да обезбеди све претпоставке да се овај прокламовани циљ у пракси и остварује.

Са том идејом, Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, чиме је показала жељу да допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи.

Ратификацијом овог међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, наша држава се обавезала да штити све језике којима се служе припадници националних мањина и то у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу. Ова права прописује и Устав Републике Србије и имају богату и разнородну примену у пракси.

Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.

Право на информисање на језику националне мањине остварује се у штампаним и електронским медијима. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији, радио и телевизија, емитују програме на језицима националних мањина, док се, у новије време, језици националних мањина користе као средство информисања и уопште јавне комуникације, на интернет порталима и друштвеним мрежама.

У Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 12 језика националних мањина, док су влашки и ромски језик у службеној употреби у појединим насељеним местима.

Србија је поносна на политике мултикултуралности које постоје, нарочито у делу вишејезичности у јавности. То је друштвена и културна вредност која ни од кога и никада не сме да буде доведена у питање или оспоравана, него мора да се негује и стално развија, што су и праксе власти у нашој земљи.

Генерална скупштина Унеско 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични. Унеско указује да је језичка разноликост све угроженија и да више од 40 одсто светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.