Референтна каматна стопа задржана на нивоу од 6,50%

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50%. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%).

Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определиo је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њено очекиванo кретање у границама циља у хоризонту монетарне политике. Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и смањење краткорочних инфлационих очекивања указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.

Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да се инфлација у међународном окружењу смањује, иако је још увек изнад циља централних банака у готово свим земљама које циљају инфлацију. У условима попуштања трошковних притисака и отклањања застоја у снабдевању, као и заоштрене монетарне политике, Европска централна банка у октобру није мењала висину референтне каматне стопе, уз оцену да ће њене будуће одлуке и даље зависити од података који буду пристизали. Сличан став у погледу монетарне политике има и Систем федералних резерви, који од јула није мењао висину распона својих каматних стопа. Даље смањење глобалних инфлаторних притисака очекује се и током 2024. године, што треба да допринесе и нижој домаћој инфлацији.

Извршни одбор је истакао да опрезност у одлучивању о монетарној политици и даље налажу геополитичке тензије, нарочито након избијања конфликта на Блиском истоку, као и волатилно кретање светских цена сирове нафте и неких врста хране, које могу имати утицаја и на инфлациона очекивања. Ипак, у односу на максимуме достигнуте прошле године, цене примарних производа су ниже и уколико се геополитичке тензије не буду даље заоштравале, по овом основу не треба очекивати неки знатнији ефекат на глобалну и домаћу инфлацију.

Међугодишња инфлација у Србији налази се на опадајућој путањи од априла, при чему је њен ниво у августу и септембру био и нешто нижи него што смо очекивали. Успоравање инфлације на 10,2% у септембру резултат је нижег раста цена хране и базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) која је смањена на 8,2%. Важно је истаћи и значај заоштравања монетарних услова које ће заједно са осталим факторима утицати на готово извесно враћање инфлације на једноцифрен ниво у октобру и наставак њеног даљег смањења у наредним месецима. Смиривање инфлације одразило се на даљи пад инфлационих очекивања финансијског сектора за годину дана унапред, као и на кретање очекивања за две и три године унапред у границама циља Народне банке Србије. И према нашој новој пројекцији инфлација ће крајем ове године износити око 8%, а средином 2024. ће се вратити у границе циља.

Извршни одбор је истакао да је динамика привредног раста у трећем тромесечју убрзала изнад очекивања, на 3,5%, према процени Републичког завода за статистику. Захваљујући убрзању реализације инфраструктурних пројеката, највећи допринос убрзању раста потиче од грађевинарства. Повољнија кретања од очекиваних остварују се у прерађивачкој индустрији, чему доприносе инвестиције из претходног периода и раст домаће тражње. Такође, подаци о приносима најважнијих култура указују на то да је овогодишња пољопривредна сезона премашила наша очекивања и да је била изнадпросечна. Посматрано с расходне стране, раст је био вођен растом инвестиција, и то првенствено приватних. Такође, позитиван допринос, мада у мањој мери него у првој половини године, дао је нето извоз, као резултат наставка реалног раста извоза робе и услуга и пада увоза.

Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације. Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.

На данашњој седници Извршни одбор је усвојио новембарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 15. новембра.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. децембра 2023. године.