Даље јачање управљања јавним финансијама од кључног значаја за спровођење реформи

Foto: mfin.gov.rs

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић оценио је данас на шестом састанку „Дијалога о политици управљања јавним финансијама“ да је даље оснаживање управљања системом јавних финансија од кључног значаја за реализацију планираних структурних реформи и креирање стабилног пословног окружења за инвестиције у Србији.

Главна тема данашњег састанка било је представљање Предлога измена и допуна Програма реформе управљања јавним финансијама (ПРУЈФ) за период 2023-2025. и дискусија са заинтересованим странама.

Станивуковић је истакао да је снажан систем управљања јавним финансијама важан за нове инвестиције и постизање економских резултата.

Подсетио је да је ММФ, након завршене друге ревизије стенд-бај аранжмана, навео да програм структурних реформи у Србији добро напредује, да макроекономски резултати у оквиру програма остају јаки, са знацима опоравка раста, текућом дезинфлацијом, смањењем текућег дефицита, рекордно високим резервама и отпорним тржиштем рада. Ово је, како је објаснио Станивуковић, уједно и потврда да је Србија на добром путу и да су наше јавне финансије стабилне.

Он је додао и да је Делегација ММФ-а похвалила усвајање Закона о буџету за 2024. годину, истичући да је у складу са чврстом фискалном политиком и са циљем даљег смањења дефицита.

На састанку су представљени и најзначајнији резултати Програма реформе управљања јавним финансијама 2021-2025 који су постигнути у 2022. години.

Станивуковић је оценио да је према флеш процени, раст БДП-а у трећем кварталу износио 3,5 одсто БДП, па пројектована стопа раста за ову годину остаје 2,5 одсто БДП, и планираних 3,5 одсто следеће године.

Додао је и да Србија има рекордну запосленост, односно да више од 2,36 милиона грађана има посао, што је највећи број запослених у односу на број становника, додајући да стопа незапослености у другом кварталу износи 9,6 одсто.

Државни секретар је оценио и да Србија има рекордан ниво страних директних инвестиција које ће, како се очекује, ове године достићи 4,5 милијарди евра, док су прошле године износиле 4,4 милијарде евра, а да је јавни дуг у потпуности под контролом на нивоу од око 51 одсто, што је значајно испод нивоа Мастрихта.

Последњих година, како је навео, значајна пажња посвећена је дигитализацији у области јавних финансија, што је такође рефлектовано у изменама и допунама ПФМ-а кроз надоградњу постојећих и увођење нових система.
Састанку су, поред представника Министарства финансија, присуствовали представници релевантних институција укључених у припрему и реализацију ПРУЈФ, Делегације Европске уније у Србији, међународних организација и организација цивилног друштва.