Jedina knjiga koju je patrijarh Pavle autorizovao

Sinoć je na 66. po redu Sajmu knjiga, na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, promovisana knjiga „Kosovska iskušenja patrijarha Pavla“, novinarke Nađe Andrejević Keleris.

KNJIGU JE MARLJIVO URADILA NOVINARKA NAĐA ANDREJEVIĆ KELERIS, KOJOJ JE POŠLO ZA „RUKOM“DA INTERVJUIŠE SVE PRAVOSLAVNE PATRIJARHE SVETA, MEĐU KOJIMA JE I SAM PATRIJARH PAVLE, OD KOGA JE DOBILA BLAGOSLOV ZA RAD NA NJEGOVIM „KOSOVSKIM ISKUŠENJIMA“.

Promociju je blagoslovio arhimandrit Stefan Vučković, iguman manastira Velika Remeta, zahvaljujući kojem je knjiga ugledala svetlost dana.

– Trebalo je ići pešice kroz te ljude na Kosovu, kroz tu zagrejanu masu, koja nije imala neke simpatije prema njemu. Jednostavno, neki ljudi koji su ga cenili kao pobožnog, smirenog i čestitog, ali mi i dalje ne znamo šta je arhiepiskop raško – prizrenski. I za njih je to bila velika tajna i danas je ostala. Kažu ljudi – neki pop! To je i naša greška. Mora da se objasni ljudima, ko jetaj čovek, šta znači taj poziv i sam čin arhiepiskopa. Postao je patrijarh i pokazao primer ne samo sveštenicima, već i nama episkopima, kako treba službovati Bogu i narodu. Zato se divimo njegovoj veličini i ovoj knjizi koju je trudomarljivo uradila sestra Nađa Andrejević Keleris, koja će nam reći nešto više o susretima sa patrijarhom Pavlom.

– Kao novinar koji prati Crkvu, više puta sam bila u prilici da razgovaram sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom, rekla je Nađa i istakla da svaki put je pored ostalog, patrijarh rekao nešto važno i nezaboravno o srpskoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji i svaki put isticao da Kosovo ne može biti etnički čisto, već da na njemu žive kao i do sada: Srbi, Romi, Šiptari… i svi ostali narodi i narodnosti. Da je dovoljno široko i dugačko i da na njemu ima Božjeg Sunca za sve, ako smo ljudi. Ako smo neljudi, biće nam svega malo i da nas ostane svega četvoro na Zemlji. U Bibliji se govori o Adamu i Evi i njihovoj prvoj deci, sinovima Kainu i Avelju, kad zli Kain skoči i ubi brata Avelja. Čega mu je bilo malo? Zločincu je uvek malo!

Shvatila sam da duhovna borba patrijarha Pavla nije nimalo laka. Naprotiv, patrijarh je postavljao važna pitanja i davao pamtljive odgovore: Da li smo opterećeni istorijom? Zašto tako često dolazimo do ivice biološkog opstanka? Koje su naše najveće greške? Može li se ljubiti neprijatelj, kako hrišćanski nauk veli, a da se ne ugroze nacionalni i državni interesi?

Poželela sam da sva pisma, poukem, izjave, intervjue, govore… treba sačuvati među korice jedne knjige. Predložila sam Njegovoj svetosti da uradim knjigu pod nazivom „Kosovska iskušenja patrijarha Pavla“. Patrijarh je prihvatio moj predlog i naglasio da to nije lak posao, da ću prolaziti kroz velika iskušenja. Između ostalog, patrijarh je tražio da knjigu autorizuje. To je jedina knjiga koju je patrijarh Pavle lično za života iščitao i autorizovao.

– Zapitan o svakoj reči u rečenici, jer je bio veoma strog, patrijarh Pavle je dva ipo meseca radio na rukopisu i tek tada dao blagoslov za njeno štampanje. Te njegove ispravke, čitko pisane ćirilicom, čuvam i jednog dana ću ih pokloniti muzeju SPC u amanet našim pokolenjima.

Prvo izdanje je izašlo 2002. godine, za života patrijarha Pavla i promovisano je u Zadužbini Ilije M. Kolarca, uz prisustvo diplomatskog kora, arhijereja SPC, predstavnika drugih konfesija, političara… Patrijarh je tada otvorio promociju pamtljivim rečima: „Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čovek i tako je za sva vremena“. Svesrdno se zahvalio Nađi na dodatnom trudu, jer je knjiga objavljena i na engleskom jeziku.

Patrijarh je uvek govorio: Branimo se od neprijatelja na ljudski i dostojanstven način, ali zarad ljudskosti i dostojanstva branimo i neprijatelja od sebe, od onoga najgoreg što bi se u nedobu moglo pojaviti u nama.

Glumica Ivana Žigon, koja je često boravila na srpskoj svetoj zemlji, kazivala je stihove „ O Simonidi“ koje je pred svoj ovozemaljski život skupila njena majka Jelena. Što je potvrda da duša još nije umrla, jer pesnici jesu duša ovog naroda i baš svi pišu o KIM – u.
– Veoma retko odlazim u crkvu, ali kada god odem, sretnem Nađu, koja ima i divno rusko ime, rekla je Ivana i dodala da će pročitati delove iz knjige, koji su zaista proročki. Patrijarh Pavle je video ono što niko nije. Hvala ti Nađa, što si ove proročke reči sačuvala od zaborava.

ČITAJTE REČI I POUKE PATRIJARHA PAVLA

Svoje viđenje „Kosovskih iskušenja patrijarha Pavla“ izneo je uvaženi protojerej dr Velibor Džomić, koji se godinama borio za opstanak SPC u Crnoj Gori i bio progonjen – poput današnjih sveštenika sa KIM –a.
– Draga braćo i setre, jedan od najboljih svedoka našeg kosovsko- metohijskog krsta, golgote i našeg vaskrsenja, jeste blaženopočivši patrijarh srpski Pavle. Njegovo golgotsko i krsno – vaskrsno kosovsko- metohijsko svedočanstvo, nije nastajalo u kabinetima i kancelarijama, nego u dodiru sa surovim životnim prilikama u najtežim uslovima služenja Bogu, od njegovog izbora za episkopa raško – prizrenskog 1957. godine pa sve do njegovog blaženog upokoljenja 2009. godine. Najbolji svedok, najbolji hroničar, najbolji poznavalac naših svecrkvenih i svenarodnih prilika i neprilika na KIM – i bio je i ostao bez ikakve sumnje – patrijarh Pavle. Knjiga Nađe Andrejević Keleris, koja je pred nama, čiji je sadržaj autorizovao patrijarh Pavle, za prvo izdanje ove knjige 2002. godine sazdana je od 76 različitih sadržaja, raspoređenih u šest celina i to osam beseda, jedno svedočenje, četirigovora i saopštenja, četiri pisma i poruke, 29 javnih razgovora – intervjua i trideset izjava, datirani su od njegovog ustoličenja za patrijarha srpskog 2. decembra 1990. godine, do kraja juna 2001. godine.

– Mnoge pouke i sadržaji, nažalost, zatrpani su drugim, manje vrednim medijskim i sadržajima društvenih mreža. Zato je važno da te reči, iz perioda patrijarha Pavla, spadaju u jedan od najtežih perioda za kosovsko – metohijske Srbe, srpstvo i SPC sabrane na jednom mestu, da budu pouka, primer, opomena, putokaz, da se znaju, da se čitaju, da se pripovedaju i da se prenose sa kolena na koleno.

Iz rukopisa patrijarha Pavla, saznajemo da je SPC i posle rata surovo gonjena i progonjena. U eparhiji raško – prizrenskoj na KIM – u nalazilo se svega osam manastira, od koji su šest bili ženski: Gračanica, Devič, Gorioč, Sokolica, … U njima je bilo svega 35 monaha i monahinja i osam iskušenika i iskušenica.

Duhom Svetim nosio je krst kosovsko – metohijskog naroda i borio se sa kosovskim iskušenjima, kako ih je Nađa nazvala u ovoj knjizi. U tim i takvim iskušenjima, nastale su pouke, poruke i zaveštanje patrijarha Pavla. Dovoljno je danas u ovoj smutnji, u opštem neznanju, podelama, nerazumevanju, samo da pročitamo ove njegove naslove, pa će nam biti dovoljno da nađemo kosovsko – metohijski putokaz, posebno u ovom vremenu i u ove dane.

Ako bih iz ovih „Kosovskih iskušenja patrijarha Pavla“ morao da odaberem neke pouke, opredelio bih se za dve: „Izdržite i ostanite“ i „Ko izdrži do kraja,taj će se spasiti“. I u ovom smutnom vremenu, kada se neki od nas – malodušni svakako pitaju da li je Kosovo izgubljeno, pa čak i izriču takve tvrdnje, prizivamo pitanje i odgovor patrijarha Pavla, koji nam je na to već odgovorio, nema potrebe ta pitanja da postavljamo. Da li je Kosovo definitivno izgubljeno za Srbiju? A, on kaže: „Preživeli smo pet stotina otomanske okupacije, zašto ne bismo preživeli i sada“. A te reči je braćo i sestre izgovorio u danima najvećeg kosovskog poloma 23. 08. 1999. godine i zato je moja poruka uz ovu knjigu kratka i jasna – čitajte reči i pouke patrijarha Pavla iz njegovih „Kosovskih iskušenja“, poručio je dr Velibor Džomić.

Nebo visoko, zemlja tvrda

Protojerej stavrofor Slavko Božić, dugogodišnji starešina crkve Svetog Đorđa, prisetio se svog svešteničkog službovanja na KIM – u, pored tada – vladike Pavla.

– Sve što je u ovoj knjizi zapisano, dragoceno je za naša pokoljenja. Svestan sam činjenice da reči pokreću a primeri vuku. Imao sam sreću da te 1975. godine, budem rukopoložen u Pećkoj patrijaršiji kod vladike Pavla.
Tom prilikom je rekao: – Evo rukopoložio sam oca Slavka Božića, on je 17 – ti sveštenik, a već je prošlo 30 godina. A 30 sveštenika je tada ubijeno na KIM – u. Ni taj broj ubijenih, nije bio nadoknađen posle 30 godina, a čuli smo od oca Velibora, bilo ih je 200.

Pripadam generaciji prizrenskih bogoslova, na koje je otac Milutin Timotijević bio vrlo ponosan. Bilo nas je 40 u prvom razredu Bogoslovije i kaže da su te generacije bile spremne da golom rukom uhvate za nož.
Nisam baš rado otišao tamo, to je kao da idete u Malu Aziju, a jedan prota to vrlo ilustrativno kaže – nebo visoko, zemlja tvrda, a okolo komunisti, a oko nas ešaloni Šiptara spremnih da kidišu na vas.
S radošću se sećam svoje hrabrosti da se žrtvujem za Crkvu, znajući da iza sebe imam patrijarha Pavla, Boga pre svega. Išao sam protiv komunista, koji su mi najviše zagorčavali život i protiv šiptarske dece koja viču – pop, pop trnokop… Ruže me. Jednog poteram motorom uza zid i počnem da ga šamaram. Pričam ocu Stanku, a on kaže – to nemoj više nikada da si radio – ubiće te! Bio sam prek, mlad, neiskusan. Zatekao sam kuću, koja je bila kupljena nova, Šiptari su u njoj živeli. Praga nije bilo, jer su na njemu sekli drva, krš oko kuće…

Napravim česmu stilsku sa krstom, ali me vladika tada Pavle odmah pročitao. Kaže, baš divno si to uradio, ali da ti to ne bude glavno. Sredim ja tu kuću pored železničke stanice u Klini, i malo malo evo ti patrijarha Pavla. Kada god voz zasvira, kažem popadiji sređuj kuću jer ne znam kad će patrijarh da bane. To je bilo između Peći, Prištine i Đakovice i svaki čas evo ga. Ide palerina, ide niz nasip kao leptir. Da li zemljom ili nebom – ne vidiš. Kažem popadiji – da učiš molitve: pre jela, posle jela, iako je diplomirani ekonomista, teško joj ide… Kada god voz zasvira, ona odmah uči molitve, prisetio se otac Slavko Božić.

Promociju su vodile Loreta Andrejević i Nika Keleris, a promociju je zatvorio zdravičar Dragiša Simić.