Унапређивање медијског законодавства на транспарентан и инклузиван начин

Министарство информисања и телекомуникација радило је у протеклом периоду на изради нацрта базичних медијских закона, заједно са партнерима из Европске уније, Краљевине Норвешке, ОЕБС, невладиног сектора и медијских и новинарских удружења. Конструктивним приступом и дијалогом, постигнут је висок ниво сагласности о текстовима нацрта закона, док су разјашњена сва отворена питања и дилеме у вези са којима се спекулисало у јавности у претходних неколико дана.

Министарство није желело да се оглашава током финализације рада на нацртима предлога Закона о информисању и медијима и Закона о електронским медијима, све до 17. октобра, тренутка када је након вишечасовног састанка, усаглашен текст за оба закона који представљају искорак на постојећу законску регулативу и док се сви партнери нису сложили да се оба нацрта закона проследе на усвајање на наредној седници Владе Србије.

Нажалост, сагланост која је постигнута на јучерашњем вишесатном састанку између Владе Србије, новинарских удружења и партнера из међународне заједнице, није зауставио лавину дезинформација која наставља да стиже из једног дела медија.

Тако се синоћ, у вестима телевизије Nova S, вестима телевизије N1, као и у данашњем издању новина Nova, могло чути и прочитати да су чланови закона „мистериозно додавани преко ноћи“, да су нови медијски закони „рекет за слободне медије“ и слично.

Све што је објављено у овим медијима претходних дана о члановима 112. И 122. је апсолутна неистина и све што даље ови медији на ову тему објављују је апсолутна неистина. Никада није било предложено да РЕМ одређује висину накнаде за емитовање. Пословање оператора је е дефинисано Законом о електронским комуникација и за њихов рад надлежан РАТЕЛ. Само ова чињеница показује да они који коментаришу доношења нова два медијска закона чак нису упозната ни са њиховим садржајем.

Током претходних недеља одржаване су јавне расправе у више градова у Србији, током којих су сви заинтересовани појединци и организације могли да дају своје коментаре, предлоге и сугестије у отвореном дијалогу са представницима министарства.

Поменуте предложене измене предлога закона, против којих се водила кампања у једном делу јавности, управо су резултат јавних расправа и нису „додаване преко ноћи“ нити „било коме иза леђа“.

Састанак који се одржао јуче у просторијама ОЕБС, са учешћем партнера из мисије ОЕБС у Републици Србији, ЕУ Делегације и Србији, као амбасаде Норвешке, заказан је, јавно, у четвртак 12. октобра, дакле читава два дана пре него што су поједини медији кренули у пласирање неистина око нацрта закона. Данас би ти медији да представе како је коначно усаглашавање које је свакако било и затражено од стране председнице Владе Србије и заказано током претходне недеље производ њихових притисака и лажи. Све ове чињенице су лако проверљиве јер су све информације доступне јавности.

Још једном наглашавамо да се вишегодишњи процес унапређивања медијског законодавства, а који је покренут 2014. године, након деценија уништавања медија од стране бивше власти, о чему је највише говорила Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, одвија на потпуно транспарентан и инклузиван начин, уз укључивање свих релевантних чинилаца у процес израде стратегија, акционих планова и предлога закона.

Коначно, интенција Владе Србије јесте да усклади своје законодавство за правилима која важе у Европској унији, те је фактички немогуће „уносити преко ноћи“ додатне чланове предлога закона, који би нас „вратили у прошлост“. Министарство информисања и телекомуникација остаје посвећено даљем раду на предлагању медијских закона заједно са медијским и новинарским удружењима и међународним партнерима како би кроз транспарентан и конструктиван дијалог наставили даљу имплементацију Медијске стратегије.