Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

Foto: nbs.rs

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50%. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%).

Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определиo је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља у хоризонту монетарне политике. Такође, приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти претходних подизања основних каматних стопа. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе. Ипак, у циљу одлучне борбе против инфлације Народна банка Србије одлучила је да путем обавезне резерве повуче део високих вишкова динарске ликвидности и тиме додатно пооштри домаће монетарне услове. Уколико процени да је потребно, Извршни одбор не искључује могућност даљег пооштравања монетарне политике.

Слабљење глобалних инфлаторних притисака је настављено, пре свега по основу нижих цена енергената и примарних производа на светском тржишту чије су цене и даље знатно ниже у поређењу са претходном годином, решавања застоја у међународним ланцима снабдевања, као и ефеката заоштравања монетарних политика водећих централних банака. У зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, укупна међугодишња инфлација је непромењена у августу у односу на јул, али је смањена базна инфлација, која се изједначила са укупном инфлацијом. Наредне одлуке Европске централне банке ће у великој мери зависити од података који буду пристизали имајући у виду још увек присутну неизвесност у погледу темпа дезинфлације у наредном периоду због наставка раста зарада у зони евра, рекордно ниске незапослености и високих профитних маржи компанија. Сличан став у погледу монетарне политике изнео је и Систем федералних резерви на последњем састанку, при чему је процес дезинфлације у Сједињеним Америчким Државама бржи него у зони евра. Извршни одбор Народне банке Србије истиче да је опрезност монетарне политике и даље неопходна због присутних геополитичких тензија, као и, иако смањених, и даље присутних ризика у погледу цена енергената и њихове расположивости у наредном периоду, као и светских цена примарних пољопривредних производа.

Међугодишња инфлација у Србији се од априла налази на опадајућој путањи и у јулу је додатно успорила на 12,5%, уз забележену месечну дефлацију, што је у складу с ранијим проценама Народне банке Србије. Успоравање инфлације је у највећој мери резултат успоравања раста цена прерађене хране и енергије, као и цена у оквиру базне инфлације, која се од јуна креће на једноцифреном нивоу и у јулу је износила 9,4% међугодишње. Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањoм, смањујући се просечно месечно за око 1 процентни поен, тако да би крајем године требало да износи око 8%. На овакво кретање инфлације утицаће и слабљење глобалних трошковних притисака и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. године. Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у другом тромесечју 2024. допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.

Раст бруто домаћег производа је у другом тромесечју убрзан на 1,7% међугодишње, као што је била и прва процена Републичког завода за статистику. Тиме је привредни раст у првој половини године износио 1,3% међугодишње, што је у складу с пројекцијом Народне банке Србије да ће на нивоу године он бити у распону од 2% до 3%. Оствареном расту највише доприноси нето извоз захваљујући расту извоза робе и услуга, упркос томе што је очекивани раст светске економије ове и наредне године успорен због пооштрених услова на међународном финансијском тржишту, структурних промена услед пандемије и нижих инвестиција. Приликом доношења одлука о монетарној политици, Извршни одбор је узео у обзир и ризик да смањена екстерна тражња у одређеној мери може умањити производњу и извоз прерађивачке индустрије у Србији у наредном периоду.

Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације. Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 6. октобра 2023. године.