НБС путем обавезне резерве додатно пооштрила монетарне услове

Foto: nbs.rs

Народна банка Србије наставља одлучну борбу против инфлације мерама из области обавезне резерве. Извршни одбор Народне банке Србије на данашњој седници усвојио је Одлуку о изменама Одлуке о обавезној резерви банака код Народне банке Србије, којом су повећане стопе обавезне резерве, и то:

– стопе обавезне резерве на девизну основицу за по 3 процентна поена на 23% и 16% за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године, респективно;
– проценти динарског издвајања девизне обавезне резерве за по 8 процентних поена на 46% и 38% за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године, респективно;
– стопе обавезне резерве на динарску основицу за по 2 процентна поена на 7% и 2% за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године, респективно.

Обавезна резерва је уобичајени инструмент монетарне политике који стоји на располагању централној банци ради регулисања ликвидности, а тиме и утицаја на монетарне услове банкарског сектора.

Наведене измене имају за циљ да се у амбијенту изузетно високог вишка динарске ликвидности у банкарском сектору, подржи досадашње пооштравање монетарних услова путем подизања основних каматних стопа Народне банке Србије, чиме се додатно повећава ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике и доприноси враћању инфлације у границе циља. Укупан процењени ефекат ове мере на нивоу банкарског система је повлачење динарске ликвидности у износу од око 115 милијарди динара, док би ефекат на девизну ликвидност био готово неутралан (повлачење око 25 милиона евра). На овај начин високи вишкови динарске ликвидности у банкарском сектору (посматрани као збир пласмана банака код Народне банке Србије путем репо трансакција и депозитних олакшица) били би смањени за око 20%, што значи да ће банке и даље располагати значајним износом слободних средстава за обављање кредитне активности. Након примене ове мере, регулаторни показатељи ликвидности банака и даље ће бити на високом нивоу.

Банкарски систем у Републици Србији дуги низ година послује у условима структурног вишка динарске ликвидности, при чему се тај вишак од маја прошле године, а нарочито у текућој години, постепено повећавао, превасходно као резултат нето куповине девиза Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту у циљу спречавања прекомерног јачања динара у односу на евро у условима изражених апрецијацијских притисака на домаћу валуту.

Смањење вишка динарске ликвидности у банкарском сектору путем повећања обавезне резерве, треба да подстакне и раст промета на међубанкарском новчаном тржишту и тиме допринесе повећању репрезентативности реперних каматних стопа на том тржишту (BEONIA и BELIBOR).

Поред наведеног, данашњим изменама Одлуке о обавезној резерви банака код Народне банке Србије, укинуто је ограничење које се односило на вишак издвојене девизне обавезне резерве (изнад обрачунате) уведено у амбијенту негативних каматних стопа у евро зони. Имајући у виду да каматне стопе Европске централне банке нису више негативне и да су у протеклом периоду томе прилагођене и каматне стопе на финансијске инструменте у еврима, Извршни одбор Народне банке Србије оценио је да су се стекли услови за укидање овог ограничења.

Све наведене измене примењиваће се почев од обрачунског периода издвајања обавезне резерве 18. септембар – 17. октобар 2023. године.