Наредба о предаји оружја и муниције правно утемељена

У циљу истинитог и објективног информисања грађана Републике Србије, Министарство унутрашњих послова поводом навода појединих медија који су пренели ставове одређених личности којима се доводи у питање законитост и уставност наредбе министра унутрашњих послова о предаји нерегистрованог оружја и муниције, чије је трајање продужено до 30. јуна 2023. године, истиче да су ови ставови, пре свега правно и чињенично неутемељени, а притом и лишени сваког осећаја за препознавање јавног интереса у актуелном тренутку.

Наиме, Законом о оружју и муницији, који као lex specialis уређује ову област, прописано је: „легализација оружја и муниције јесте поступак регистрације или предаје нерегистрованог оружја, односно муниције које је лице држало без одобрења надлежног органа у коме није потребно доказивати порекло оружја и муниције, а власници који региструју или предају оружје и муницију за време трајања легализације не могу бити прекршајно нити кривично гоњени за нелегално набављање, држање и ношење оружја и муниције“ (члан 3. став 1. тачка 31) Закона).

Такође, наведеним законом прописано је да „министар може када то захтевају разлози очувања безбедности грађана и јавног реда и мира, периодично, расписати легализацију оружја и муниције“ (члан 46. Закона).

На основу цитираних законских одредби, потпуно је очигледно да је наредба министра унутрашњих послова заснована на закону и у складу са Уставом.

То јест, у конкретном случају, министар унутрашњих послова је у складу са својим изворним овлашћењем из закона, донео наредбу којом је расписао легализацију, односно предају нерегистрованог оружја, док је тачком 2. ове наредбе интерпретирана одредба Закона о оружју и муницији, у којој је поред осталог прописано да власници који предају оружје и муницију за време трајања легализације не могу бити прекршајно нити кривично гоњени за нелегално набављање, држање и ношење оружја и муниције.

На овај начин, доношењем наредбе, министар унутрашњих послова није одредио надлежности Министарства или туђе надлежности, нити је физичким и правним лицима установио права и обавезе које нису већ установљене законом, већ је расписао легализацију, односно предају оружја и муниције и одредио рок у којем се то може учинити.

Такође, одредбе члана 3. и члана 46. Закона о оружју и муницији представљају нераскидиву материјално-правну целину и морају се приликом анализе правног института „легализације“ у смислу Закона о оружју и муницији тумачити на тај начин.

Министарство унутрашњих послова указује да „легализација“ оружја и муниције као правно генерички појам у смислу одредаба овог закона је поступак који се може реализовати на два начина: регистрацијом (оружја) или предајом (оружја и муниције).

Наиме, регистрацијом се омогућава лицима која поседују оружје а немају дозволу за држање оружја, да поднесу захтев за регистрацију оружја надлежном органу и да, у случају да испуњавају законом прописане услове, региструју то оружје као легални власници.

Са друге стране, предаја оружја подразумева предају оружја и муниције у власништво државе. Ни у првом ни у другом случају, они који то учине, на основу императивне одредбе закона, неће бити кривично одговорни за неовлашћено држање и ношење оружја.

Такође, применом било ког метода тумачења правне норме (логичким, језичким, системским, историјским, циљним или било којим другим) потпуно је извесно да је законодавац, коришћењем везника „или“, дао могућност и овлашћење надлежном ауторитету, у овом случају министру надлежном за унутрашње послове, да изабере једну, другу или обе могућности приликом доношења наредбе. При чему, избор у конкретном случају није ствар слободне оцене министра, већ зависи од постојања разлога прописаних у закону: „очувања безбедности грађана и јавног реда и мира“ и од циља који се жели постићи овом мером.

На основу изнетог, потпуно је извесно да је након трагичних догађаја из маја месеца ове године, наредба министра унутрашњих послова о предаји нерегистрованог оружја и муниције правно утемељена, оправдана и сразмерна законом утврђеном циљу – очувању безбедности грађана и јавног реда и мира у Републици Србији.