Србији уплаћена прва средства из Плана раста за Западни Балкан

Фото: Министарство финансија

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су Републици Србији уплаћена прва средства Европске уније у износу од 51,66 милиона евра у оквиру претфинансирања из Плана раста за Западни Балкан.

Републици Србији је исплаћен део аванса од 51,66 милиона евра, што представља директну буџетску подршку, ово је потврда нашег опредељења за даљи наставак реформи и још један корак ка приближавању стандардима Европске уније, али и још једна потврда да смо на европском путу, рекао је министар Мали, и захвалио Европској унији на подршци и сарадњи.

Европска комисија је крајем 2023. године усвојила План раста за Западни Балкан, с циљем јачања процеса приближавања региона Западног Балкана Европској унији, кроз постепено укључивање у одређене политике, програме и предности чланства у ЕУ, већ у припремној фази пре званичног приступања. План има за циљ да убрза економски раст и допринесе бржој друштвено-економској конвергенцији региона са државама чланицама ЕУ.

Планом раста за Западни Балкан предвиђено је претфинансирање у износу од седам одсто укупних средстава за сваког корисника. Републици Србији је исплаћен део аванса од 51,66 милиона евра, што представља директну буџетску подршку. Остатак авансног плаћања, у износу од 59 милиона евра, намењен је за пројекте у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF – Western Balkans Investment Fund).

Република Србија је претходно испунила све формалне услове за одобрење прве исплате, укључујући ратификацију два значајна финансијска споразума са Европском унијом: Споразума о Инструменту и Споразума о зајму, у оквиру Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.

Ови споразуми представљају финансијски инструмент којим ће Србији бити расположива средства у укупном износу од око 1,59 милијарди евра за период 2024-2027. године.

Министар Синиша Мали је истакао да постоје бројне предности које би нам боља сарадња са ЕУ у оквиру Плана раста могла донети.

Према речима министра Малог, ако се узме у обзир да је један од стубова на којима се заснива План раста приближавање Западног Балкана Јединственом тржишту ЕУ, јасно се види колика је потенцијална корист за наша предузећа која би имала бенефите од великог тржишта са више од 400 милиона потрошача, ниже трошкове производње, једноставнију трговину.

Такође, додао је, имали бисмо користи од отварања нових радних места, нижих цена, бољег квалитета, веће безбедности и ширег избора производа и услуга и, свеукупно, унапређења привредне активности.

Министар је подсетио и да је Србија у мају и званично постала део географског подручја Јединственог плаћања у еврима (СЕПА), што је важан корак у финансијској и европској интеграцији наше земље.

Захваљујући томе што смо постали део СЕПА, грађани ће моћи много брже и повољније да извршавају платне трансакције у еврима, са земљама чланицама СЕПА, а то су, између осталих, све чланице ЕУ. И управо то је један од првих резултата Плана раста за Западни Балкан, који доноси директну корист грађанима, рекао је министар Мали истичући да се наставља са реформама и испуњавањем реформских корака.