Жене одиграле кључну улогу у научном напретку човечанства

Упркос томе што су се жене кроз историју суочавале са системским препрекама и родном дискриминацијом, оне су одиграле кључну улогу у научном напретку човечанства.

Сетимо се Ејде Лавлејс која је још 1843. написала оно што многи сматрају првим компјутерским програмом. Или Марије Кири која је до данас једина особа која је добила Нобелову награду за две различите дисциплине – хемију и физику. Можда и најближи пример нама, женама на Балкану, представља Милева Марић. Српска физичарка и математичарка, прва супруга Алберта Ајнштајна, жена којој никада нису одата признања за допринос који је пружила науци.

Данас бележимо знатно већи број жена у областима науке, технологије, инжењерства и математике, како у академским тако и у пословним круговима.

Међутим, посматрано на глобалном нивоу, родна равноправност у науци и даље није постигнута.
И данас научнице ретко добијају признања за своја постигнућа, само три одсто Нобелових награда за науку икада је додељено женама. Свега 11 одсто жена је на позицијама виших истраживача који воде пројекте у Европи. Услед додатних оптерећења и неплаћених кућних послова, научнице објављују мање радова, добијају мање новца за истраживање и спорије напредују у каријери.

С друге стране, можемо бити поносни на чињеницу да жене у Србији у већем проценту завршавају факултете, а у већини су и међу докторима наука, 57 одсто. Међу запосленима у области истраживања и развоја, жене су заступљене са 51 одсто. Готово исти проценат је међу научним истраживачима – 51,4 одсто су жене.

Данашњи дан је прилика да истакнемо колико је важно да омогућимо једнаке услове и за жене у науци, да им будемо ветар у леђа и допринесемо да буду видљиве и добију признања која заслужују.

Зато и данас, на Међународни дан жена и девојака у науци говоримо о важности већег укључивања жена у свет науке, технологије, инжењерства и да подижемо свест у друштву и боримо се за боље сутра генерација жена које долазе.

Моја порука девојкама и младим женама је да не одустају од својих циљева, да их не обесхрабре стереотипне поруке о постојању “мушких и женских занимања”, јер им знање и образовање нико не може одузети.

На крају желим да кажем да подршка женама и девојкама у науци има ефекте далеко изван родне равноправности. Не можемо се надати да ћемо постићи циљеве одрживог развоја, окончати сиромаштво и заштити нашу планету са перспективом и размишљањима само половине становништва света.

Свако од нас може играти улогу у затварању родних подела и дискриминације, пркосећи предрасудама и стереотипима и охрабрујући жене и девојке да напредују у науци и технологији. Чинећи то, не само да оснажујемо жене и девојке, већ стварамо боље сутра за све нас.