NAJAVA: Uskoro edicija Prozna dela srpskih naučnika

U Ministarstvu kulture i informisanja održana je konferencija za novinare povodom najave objavljivanja edicije „Prozna dela srpskih naučnika“.

Na konferenciji su govorili ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, direktorka JP „Službeni glasnik“ Jelena Trivan, operativni urednik edicije i član redakcionog odbora Aleksandar Gatalica i upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Aleksandar Jerkov.

„Prošle godine, sa velikim uspehom izašla je iz štampe edicija o Velikom ratu. Bilo je to kapitalno izdanje koje je privuklo veliku pažnju publike i kritike. Reč je o onom najboljem što je srpska književnst porodila na temu jednog od najvećih događaja i najtragičnijih u srpskoj istoriji. Obodreni prošlogodišnjim uspehom odlučili smo da pokrenemo ediciju „Prozna dela srpskih naučnika“ koja treba da posvedoči o raznovrsnim talentima srpskih naučnika tokom istorije“, rekao je ministar Vukosavljević.

Ministar je skrenuo pažnju na tip ličnosti koji je istorija ranije poznavala pod imenom „polihistor“ a koja se odnosila na ljude velike erudicije, eksperte u više različitih oblasti. Prema njegovim rečima, upravo ova edicija daje grupu naših naučnika koji su pripadali takvim široko obrazovanim ljudima u polju različitih nauka.

„Svojim ogromnim talentom i obrazovanjem, oni su nastojali da svojoj naciji pruže doprinos koliko i kako su mogli ne isključivo u matičnim oblastima već i onim koje su izlazile izvan njihovih osnovnih stručnih angažovanja“, naglasio je ministar.

Edicija „Prozna dela srpskih naučnika“ prvi put na jednom mestu želi da pokaže snagu talenta i posvećenost naših naučnih velikana. Devet autora kojima će biti posvećeni pojedinačni tomovi nisu bili samo veliki naučnici u svojim oblastima, već su ostali upamćeni kao renesansne ličnosti koje su često spajale po nekoliko velkih interesovanja.

„Ono što može da ostane najdublji refleks ove edicije jeste da se mlade generacije osokole saznanjima koliko intelektualci doprinose, ako su praćeni talentom i ogromnim ličnim angažovanjem, društvu i duhu vremena. Ako se to desi ovim našim zalaganjem, znaćemo da smo učinili pravi potez“, poručio je Vukosavljević.

Govoreći o ediciji, Igor Mirović je naglasio da edicija nije nije samo naše nacionalno bogatstvo već bogatstvo celog sveta.

„Važno je uspostaviti kontinuitet, to mora biti naše jasno određenje. Edicija će novim generacijama osvetliti važne teme i važne ljude iz naše istorije i puteve kojima su se oni kretali“, zaključio je Mirović

Sva dela koja će biti štampana u ediciji „Prozna dela srpskih naučnika“ daće prvi put na srpskom jeziku celovit pregled i uvid u osobenost i zainteresovanost onih koje danas smatramo važnim nosiocima naučnih i kulturnih vrednosti. Od Atanasija Stojkovića koji je bio prvi predavač na nekom ruskom univerzitetu pre gotovo dvesta godina (a koji je publikovao značajne radove u proučavanju meteorita), preko Milutina Milankovića koji je svoje najznačajnije radove ostavio u klimatologiji, ali je bio i inženjer koji je projektovao prvi beogradski vodovod i kanalizaciju, Vladana Đorđevića koji je bio osnivač srpskog saniteta, ali je ostao upamćen i kao predsednik Beogradske opštine i predsednik jedne od dugovečnijih vlada kralja Milana, sve do današnjih dana i jedinog živog predstavnika u ediciji koju danas predstavljamo, Gorana Milašinovića našeg eminentnog lekara po kojem je nazvan jedan pejsmejker, ali i osobe koja je jedan od najboljih srpskih književnika – srpski naučnik je svestrane erudite čija široka znanja iz različitih oblasti ostaju našem narodu u nasleđe.

Na jednom mestu tako će se pronaći veoma poznata dela „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (Mihailo Pupin), „Kroz vasionu i vekove“ (Milutin Milanković), „Sulejman i Rokselana“ (Radovan Samardžić), ali i ona manje znana: „Roman jegulje“ (Mihailo Petrović Alas), „Kaluđer i hajduk“ (Stojan Novaković).♦