Ministarstvo kulture: Providne manipulacije Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije objavila je 6.7.2017. godine saopštenje za javnost u kome se iznose proizvoljni, netačni i metodološki krajnje konfuzni i međusobno neuporedivi podaci, te traže izvesni odgovori od Ministarstva kulture i informisanja. S ciljem istinitog i objektivnog informisanja javnosti, Ministarstvo kulture i informisanja dužno je da saopšti nepobitne činjenice u vezi sa konkursima koje raspisuje i ostalim aktivnostima koje su predstavnici NKSS (pr)ocenjivali s puno manjkavosti, ostrašćenosti i uz obeshrabrujuće nepoznavanje funkcionisanja sistema državne uprave i nadležnosti različitih nivoa vlasti.

Na konkurse Ministarstva kulture i informisanja raspisane u 2017. godini u oblastima kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva i digitalizacije ukupno je pristigla 3.691 prijava, od čega su zbog formalno-pravnih nedostataka odbačene 672 prijave.
Na osnovu rezultata konkursa komisije su odobrile 1.024 projekta, što je za 216 projekata ili za oko 27 odsto više nego u 2016. godini. Ovi projekti podržani su sredstvima u iznosu od ukupno 622.785.397,20 dinara.
U oblasti savremenog stvaralaštva prijavljeno je 2.732 projekta, od čega su odbačene 333 prijave. Podržan je 771 projekat, za 171 projekat odnosno oko 29 procenata više u odnosu na prethodnu godinu, u ukupnom iznosu od 349.956.800 dinara.
Poredeći sa rezultatima konkursa iz 2016. godine, najveće povećanje podržanih projekata beleži oblast umetničke igre, sa 14 na 39 projekata ili 178 posto. Ove godine znatno je povećan broj podržanih projekata i u oblastima kulturne delatnosti nacionalnih manjina, 102 ove u odnosu na 59 prethodne godine, kulturne delatnosti dece i mladih – 73 u odnosu na 45, muzičkog stvaralaštva – 80 u odnosu na 58 i kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva, gde je u 2017. podržano 12 projekata više nego u 2016. godini (78 u odnosu na 66).
U oblasti kulturnog nasleđa pristiglo je 765 prijava, od čega 338 nije uzeto u razmatranje. Odobreno je ukupno 218 projekata, deset više u odnosu na prethodnu godinu, za koje će biti izdvojena sredstva u iznosu od 246.828.597,20 dinara.
U 2017. godini Ministarstvo kulture i informisanja prvi put je raspisalo konkurs u Sektoru za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti. Na konkurs je apliciralo 194 projekta, od čega je jedna prijava odbačena. Komisija je odobrila 35 projekata koji će biti podržani sredstvima u iznosu od ukupno 26.000.000 dinara.
Tvrdnja Nezavisne kulturne scene Srbije da „državu finansiraju građani“ jeste demagoški pokušaj preoblikovanja notorne istine da se svaka pa i naša država najvećim delom finansira kroz poreze i predstavlja samo zamagljivanje namere NKSS da i pored atributa „nezavisna“ sve njihove aktivnosti budu finansirane od strane republičkih i ostalih nivoa vlasti. Sve to aludira na već dobro poznati princip „Vaša nafta – moje ideje“ odnosno prihvatanje samo prava ali nikako i obaveza i odgovornosti, uz neprihvatanje bilo kakvog nepristrasnog i stručnog vrednovanja projekata.
Podsećamo da je Ministarstvo kulture i informisanja predložilo članove komisija i da su oni birani iz redova istaknutih kulturnih poslenika u svojim oblastima. Rad komisija bio je apsolutno transparentan, komisije su bile autonomne u odlučivanju i bez ikakvog mešanja sa strane i uticanja na odluke koje su donošene u skladu sa jasnim i precizno definisanim kriterijumima i uslovima konkursa.
NKSS trebalo bi da zna da Ministarstvo kulture i informisanja nema nikakvih ingerencija nad Sekretarijatom za kulturu grada Beograda, niti bi to bilo poželjno iz više razloga. Činjenica da je u prethodnom periodu ministar Vukosavljević obavljao funkciju gradskog sekretara za kulturu ne podrazumeva da treba da snosi odgovornost, bilo u vidu kritika bilo u vidu pohvala, za rezultate konkursa Gradskog sekretarijata u sadašnjem sazivu, kao što to bez ikakvog formalno-pravnog i logičkog utemeljenja ocenjuje NKSS.
Skandalozno je, da upotrebimo termin NKSS, i pomisliti a kamoli tvrditi da su odluke komisija „drastično“ ugrozile rad nevladinog sektora u oblasti kulture. U Srbiji je registrovano preko dve hiljada udruženja koja su aktivna u oblasti kulture, od kojih su 74 članovi Asocijacije NKSS. Na konkursima ministarstva u oblasti savremenog stvaralaštva u 2017. godini od ukupno 771 podržanog projekta, 283 projekta su iz nevladinog sektora i oni su podržani sa 143.098.000 dinara odnosno 40 odsto ukupnog iznosa namenjenog za sve konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva. Samim tim apsurdno je govoriti o bilo kom obliku diskriminacije, već se jedino može razmatrati zbog čega NKSS smatra da ima monopol na zastupanje celokupnog nevladinog sektora iako članstvo te asocijacije čini manje od pet odsto ukupnog broja udruženja u kulturi. Generički naziv „nezavisna kulturna scena“ ne treba da zbunjuje javnost, budući da u Srbiji postoji preko 2.000 subjekata iz nevladinog sektora koji su aktivni u oblasti kulture.
Pored nerazlikovanja nadležnosti kada je reč o nivoima vlasti, Asocijacija NKSS pokazala je nepoznavanje nadležnosti i zakonskih akata, tvrdeći da je nacrt Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017-2027. godine u suprotnosti sa Zakonom o kulturi. S obzirom da je NKSS već niz godina prisutna na kulturnoj sceni i da sa dosta solidnim uspehom, i kao asocijacija i članice pojedinačno, učestvuje na različitim konkursima i ministarstva i drugih organa, u tom udruženju morali bi da znaju da je strategija krovni dokument, prema kome se usaglašavaju zakoni i podzakonski akti a ne obrnuto.
Nacrt Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017-2027. godine je otvoren dokument, kome su dobrodošli svaka razložna sugestija i svaki razuman predlog, od bilo kog pojedinca ili udruženja. Na javnim raspravama koje će uskoro biti organizovane širom Srbije svi zainteresovani akteri imaće priliku – koju već imaju putem sajta ministarstva – da ukažu na postojanje manjkavosti i daju predloge za unapređenje tog dokumenta. Doborodošli su predlozi i sugestije i od strane NKSS, pogotovo ako se ima u vidu da je značajan deo strategije posvećen upravo razvoju civilnog sektora u kulturi.`(Press MKI)♦