Мали представио Предлог закона о буџету за 2023. годину

Foto: Agencija Tanjug/Sava Radovanović

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали представио је данас на седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Предлог закона о буџету за 2023. годину, и истакао да су јавне финансије стабилне, упркос кризи и помоћи привреди и грађанима, те да је сваки макроекономски индикатор позитиван и стабилан.

Како је рекао, то потврђују и међународне финансијске институције, које кажу да се наша привреда показала „жилавом и отпорном“.

„У условима када друге земље улазе у рецесију, нама су стопе раста БДП-а и даље позитивне, а ове године БДП у апсолутном износу ће прећи 60 милијарди евра, док је пре 10 година био око 33 милијарде евра. Постигли смо овај резултат упркос поплавама, консолидацији јавних финансија, пандемији корона вируса и сукобу у Украјини“, рекао је министар финансија.

Он је додао да је стопа незапослености у трећем кварталу износила 8,9 одсто, те да је то најбољи показатељ да се исплатило отварање фабрика, улагање у инфраструктуру и борба за инвеститоре.

„Када је реч о привлачењу страних директних инвестиција, очекујемо да на крају године оне пређу 4 милијарде евра, а инвестиције и даље долазе. Србија је данас атрактивна инвестициона дестинација. Што се тиче буџета, ми данас на рачуну имамо 285 милијарде динара, а подсетићу вас да смо пре 10 година били на ивици банкрота. Наш јавни дуг је данас око 54% БДП-а, док је просек ЕУ око 94% БДП-а. Тиме смо одржали обећање да нећемо прећи 60%, иако су многи у ЕУ то и заборавили, али нама је то важно“, истакао је Мали.

Он је даље истакао, када је реч о буџету за 2023. годину, да је достављен народним посланицима пре две недеље, као и да је било довољно времена да се њему адекватно посвете.

„У буџету за 2023. годину имамо за 7,8% веће приходе у односу на ребаланс буџета, расходи су нам такође већи, затим дефицит нам је 3,3%, и договорен је са ММФ-ом, а нижи је од оног који ће бити ове године. Реалан дефицит је 1,9%, а остатак је резерва за енергенте од 1,4%. То нам је важно и учинићемо све да имамо довољно гаса, струје, и свих енергената неопходних за нормално функционисање становништава и привреде“, рекао је министар финансија.

Синиша Мали је нагласио да се предлог буџета за 2023. годину заснива на три стуба – очувању животног стандарда грађана Србије, значајним издвајањима за капиталне инвестиције и енергетици.

Када је реч о очувању животног стандарда грађана, министар финансија је подсетио да су од 1. новембра ове године пензије повећане за девет одсто, и да су 2. децембра већ исплаћене прве увећане пензије за категорију „самосталне делатности“, док ће 6. децембра бити исплаћене увећане војне и пољопривредне пензије, а 10. децембра све остале пензије.

„Од 1. јануара 2023. године имамо ново повећање пензија од 12,1 одсто, што је, заједно са девет одсто, кумулативно највеће повећање пензија, које у процентима износи 20,8 одсто. Дакле, чувамо животни стандард наших најстаријих суграђана, који су у фебруару ове године добили по 20.000 динара што је највеће једнократно давање које смо имали“, навео је Синиша Мали.

Он је најавио и повећање плата у јавном сектору од 12,5 одсто, као и повећање плата од 25 одсто за војску, јер држава жели да да подршку нашим војницима у актуелној ситуацији која није нимало једноставна, ни наивна, када је безбедност наше земље у питању.

„Такође, минимална зарада ће од 1. јануара бити већа за 14,3 одсто. Пре само десет година минимална зарада је износила око 15.700 динара, а сада је више него дупло већа“, рекао је министар финансија.

Према његовим речима, буџетом је предвиђено и даље растерећење зарада, па је тако од 1. јануара 2023. године планирано повећање неопорезивог дела бруто зараде за 12,5 одсто, са 19.300 на 21.712 динара, уз истовремено смањење стопе доприноса ПИО на терет послодавца за један процентни поен.
„Пре пар година је укупно оптерећење зарада било 64 одсто, а сада ће бити 60 одсто. Дакле, опет је држава преузела на себе терет повећања минималне зараде. То смо урадили како бисмо обезбедили могућности за ново запошљавање, или бар, како не би дошло до смањења тренутне запослености“, навео је Мали.

Када је реч о другом стубу буџета, капиталним инвестицијама, Синиша Мали је рекао да је предлогом буџета за капиталне инветиције опредељено 6,8 одсто БДП, док је 2010, 2011. године износило око 3,1, 3,2 одсто БДП.

„Сада имамо високе стопе улагања у капиталне пројекте. Нисмо одустали ни од једне капиталне инвестиције. У Србији се и даље ради и гради свуда, и када су аутопутеви у питању, и фабрике за пречишћавање отпадних вода, и изградња канализационе мреже кроз пројекат Чиста Србија, и болнице, домови здравља, школе, преко Министарства за јавна улагања“, навео је министар, истичући да улагање у капиталне пројекте доприноси даљем расту БДП и квалитету инфраструктуре како би били још атрактивнији за инветиторе.

Министар је упитао и ко би, пре пар година, могао да замисли да ће се у Србији ићи возовима који достижу брзине од 200 километара на час, а сада је то реалност.

Када је реч о трећем струбу на којем се буџет заснива – енергетици, Синиша Мали је рекао да у буџету постоји резерва за набавку гаса и струје, уз оно што смо преузели на себе у споразуму са ММФ-ом, а то је активно реструктурирање предузећа у сектору енергетике, како би у потпуности стабилизовали енергетски сектор у најкраћем периоду и како би од тог сектора направили генератор раста.

Министар је истао и да је складиште гаса у Банатском двору пуно, да тренутно трошимо гас из складишта у Мађарској, те да имамо довољно гаса за наше потребе.

Када је реч о струји, министар је рекао да је у септембру 2021. године цена по мегават сату била 55 до 60 евра, а данас је 300 до 400 евра, а ишла је чак и до 500 евра. Према његовим речима, десет пута се променила цена струје, али у Србији и даље имамо најјфтинију струју у Европи, што показује јачину државе и опредељеност ка очувању животног стандарда грађана Србије.

Он је истакао и да се у Закону о буџетском систему налазе и нова фискална правила, која су договорена са ММФ-ом, и која се односе на плате, пензије, дефицит, износ јавног дуга, те да је Влада посвећена да одржи макроекономску стабилност.
„Не играмо се са нашим јавним финансијама. Посвећени смо томе да генерацијама које долазе оставимо стабилне јавне финансије“, рекао је министар Мали.

Он је закључио да се данас Европа и цео свет налазе у изузетно тешкој ситуацији, и да је у тим условима буџет уравнотежен, да садржи резерве и да је било изузетно тешко у условима неизвеснисти направити буџет, али да се у томе успело.