Аранжман са ММФ-ом за додатни импулс реформама

Foto: rts.rs

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) долази у Србију 20. октобра и да ће се тада са том међународном финансијском институцијом разговарати о новом стенд-бај аранжману, који би требало да пружи додатни импулс реформама и сигурности улагања у Србији.

„Задовољни смо сарадњом са ММФ-ом и потпуно је природно да је наставимо, а један од потенцијалних начина је управо стенд-бај аранжман. Имајући у виду ситуацију у свету, сматрамо да би то дало додатни импулс реформама у Србији и дозу сигурности, с обзиром на то да је, када имате аранжман са ММФ-ом, ваш кредибилитет и сигурност по питању доласка инвестиција много већа“, рекао је министар гостујући на РТС-у.

Синиша Мали је нагласио да је за Србију аранжман са ММФ-ом изузетно важан, и подсетио да је са том финансијском институцијом сарадња кренула 2015. године, као и да су нам помогли да кроз досадашњи реформски процес прођемо брзо и успешно.

„Данас је Србија пример успешности реформи од 2014. до 2018. године, када смо завршили тешку фискалну консолидацију. Након тога смо ушли у високе стопе привредног раста, још пре кризе изазване пандемијом“, подсетио је Мали.

Према његовим речима, сада би могли да повучемо много повољнија новчана средства, него што би то био случај када би се задуживали на финансијском тржишту капитала.

„Током Генералне скупштине УН председник Вучић је имао састанак са председницом ММФ-а Кристалином Георгиевом и она је рекла једну важну ствар, а то је: правите финансијске бафере. Што би значило – финансијске резерве. Да имате довољно новца да реагујете уколико се ситуација погорша. А као што смо сведоци, ту је конфликт у Украјини који се наставља, огромна енергетска криза, велики број земаља улази у рецесију и све то захтева да имамо довољно новца. Зато је и било важно да од УАЕ добијемо кредит од милијарду долара по стопи од само три одсто. Да смо изашли на тржиште капитала ми бисмо имали камату од седам до осам одсто и то не због Србије, већ због тога што је сада тренутно таква цена новца“, нагласио је Мали.

Министар је и коментарисао висину јавног дуга Србије, истакавши да о њему причају неодговорни појединци, те да је реч о паушалним оценама.

„Због грађана Србије, битно ми је да кажем да је у овом тренутку јавни дуг Србије 31,5 милијарди евра. Ако погледате апсолутни износ тог јавног дуга ми немамо никакав проблем, отплаћујемо све обавезе на време“, рекао је Мали.

Министар финансија је подсетио да неке друге земље имају много већи јавни дуг у апсолутном износу, па тако Француска има 2.900 милијарди евра јавног дуга, Немачка 2.482 милијарди дуга, а наш дуг је 31,5 милијарди евра.
„То још није прави показатељ. Прави је када то упоредите са вредношћу бруто домаћег производа (БДП), односно са вредношћу укупно произведених роба и услуга у једној години. Када ставите наш дуг у односу на БДП нама је јавни дуг око 53 одсто, далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто“, навео је Мали.

Он је додао да је, поређења ради, јавни дуг у Грчкој 193 одсто БДП-а, у Шпанији 118 одсто, Француској 113, у Црној Гори 103, док је просек у ЕУ око 90 одсто.

„Ми смо далеко од било каквог проблема. Друго је што су неодговорни појединци покушали да кажу да је сада ситуација много гора него у њихово време 2012. године. Међутим, 2012. укупан јавни дуг је био 17,7 милијарди (53 одсто БДП), наш БДП је био 33,6 милијарди. Данас је исто 53 одсто учешће јавног дуга у БДП-у, али је разлика у томе што је тада све што смо произвели вредело 33,6 милијарди евра, а данас вреди 60,2 милијарде евра. Ми ћемо крајем године имати највећи БДП икада“, нагласио је Мали.

Он је подсетио и да је тада просечна плата била 331 евро, а у јулу ове године 633 евра. БДП по становнику тада је био 4.700 долара, а данас је преко 8.000 долара. Тада је стопа незапослености била 25,9 одсто и сваки четврти у Србији није имао посао, а данас је стопа незапослености 8,9 одсто и историјски је најнижа. Тада није било ниједне инвестиције у Србији, а данас је за првих осам месеци ниво инвестиција око 2,6 милијарди евра.

„Србија се потпуно променила. Зато нам је важно да наставимо са реформама, са аранжманом са ММФ и да покажемо свима да, упркос кризи, настављамо даље. Држава је показала да је јака, стабилна, да има довољно новца. Помогли смо грађанима, привреди, сачували радна места и ево данас велики број земаља улази у рецесију, док смо ми у првом кварталу имали стопу привредног раста од 4,3 одсто, а у другом кварталу 3,9 одсто и далеко смо од рецесије“, казао је Мали.

Он је додао да се држава из дана у дан бори да ублажи негативне последице кризе по становништво и привреду. Нагласио је да Србија није изазвала кризу, већ неко други, и да се боримо да сваког дана имамо довољно гаса, струје, горива, хране, те да је држава поново преузела терет кризе на себе.

„Упркос свему ми смо стабилни и јаки. Имамо 2,5 милијарди евра на рачуну и потпуно смо ликвидни, а то је управо оно о чему је председница ММФ говорила. То значи да смо спремни за предстојећу зиму“, навео је Мали.

Министар је рекао да у будућности неће бити лако. Он је подсетио да смо сваке године куповали струју и да то није ништа ново, само је разлика у томе што је цена струје по мегават сату била 70 или 90 евра, а сада је 400 или 500 евра.

„Моја молба за грађане је да мало штедимо енергију. Цео свет то ради. Угасиш сијалицу и уштедећемо, лакше ћемо проћи кроз зиму и мање ћемо новца давати за увоз струје“, поручио је министар, и додао да ћемо тако имати више новца на пролеће.

Министар Мали је рекао да ће без обзира на отежавајуће околности, наши најстарији суграђани моћи да очекују повећање пензија од 1. новембра од девет одсто, а од 1. јануара наредне године од 12 одсто.

„Тако ће од 1. јануара пензионери имати преко 20 одсто већу пензију. Имајући у виду да је просек инфлације за ову годину око 11,5 одсто, а за следећу је пројекција 8,7 одсто, имаћемо повећање пензија у реалном износу. Имамо и одлуку о повећању минималне зараде од 14,3 одсто и по први пут минимална зарада иде преко 40.000 динара, а од 1. јануара идемо и са повећањем плата у јавом сектору од 12,5 одсто“, подсетио је Мали.

Како је рекао, наставља се са економском политиком, која са једне стране води рачуна о животном стандарду грађана, а са друге стране, економски је важно да се потрошња настави и да економска активност у нашој земљи настави да се одвија.

„Нисам рекао да не бринем, али заједно ћемо се борити и изборити. Србија ће бити јача од других“, закључио је министар.