Зелена агенда и различити добављачи енергената неопходни за обезбеђивање енергетске стабилности

Foto: mre.gov.rs

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је у Бечу, где је копредседавала Деветим енергетско-климатским комитетом Енергетске заједнице, да су за Србију, као и све друге чланице организације, зелена агенда, енергетска транзиција и диверзификација путева и снабдевача енергентима приоритети и да је то једини пут за борбу против климатских промена и за обезбеђивање дугорочне енергетске стабилности и независности.

„Енергетика и клима иду заједно и за све земље су најважније енергетска сигурност и безбедност. Суштина је да у условима глобалне кризе још брже наставимо да спроводимо процес енергетске транзиције и да заједно радимо на томе да будемо дугорочно енергетски безбедни и независни, а без зелене агенде то није могуће. Улагање у нове капацитете за производњу енергије из обновљивих извора и повећање енергетске ефикасности два су главна извора енергетске безбедности у свету. Период кризе не само да није зауставио тај процес, већ нам показује да ћемо управо са зеленом енергијом и убрзаним путем ка декарбонизацији лакше да се изборимо са свим изазовима. Без улагања у нове капацитете и енергетску инфраструктуру нећемо бити енергетски безбедни, нити ћемо остварити напредак у процесу декарбонизације“, изјавила је Михајловићева у Бечу.

Потпредседница Владе је истакла да је Србија доношењем новог законодавног оквира и започињањем израде стратешких докумената одредила правац развоја српске енергетике и да су за спровођење зацртаних циљева потребне и регионална сарадња и подршка ЕУ.
„Оно што морамо да урадимо, не зато што то неко тражи од нас, већ зато што је то једини начин да будемо енергетски безбедни и стабилни, да имамо довољне количине електричне и топлотне енергије и да мењамо енергетски микс, да повећавамо проценат ОИЕ и да улажемо у нове капацитете, у соларне и ветроелектране у РХЕ, јер је суштина да имамо и здраву животну средину и довољно енергије. То је кључно да бисмо одржали енергетску безбедност за наредне генерације и суштина привредног развоја“, изјавила је Михајловићева.

Мехтилд Верздерфер, заменица директора Директората ЕК за енергетику, рекла је да је процес декарбонизације важан за читаву Европу и истакла да ће ЕК пружити техничку и финансијску подршку како би се тај процес убрзао.
„Јако је важно да разговарамо о смањењу потрошње, односно унапређењу енергетске ефикасности, као и о диверзификацији и енергетској транзицији и у ЕУ, као и у земљама западног Балкана и свим чланицама Енергетске заједнице и драго ми је да је потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић предводила данашње разговоре. У моментима енергетске кризе и високих цена енергије и енергената још је важније да правимо планове за наредне године и деценије и да будемо посвећени циљевима декарбонизације до 2050. године у складу са Париским споразумом. ЕК ће пружити и техничку и финансијску помоћ Србији, као и другим државама у том процесу како би се унапредила енергетска ефикасност и повећало коришћење ОИЕ“, рекла је она.

„Имали смо веома битне разговоре о томе како да остваримо заједничке циљеве и одлуке које се тичу тога да до 2050. године будемо карбон неутрални. Мислим да Србија, и читав регион, има много потенцијала за повећање коришћења ОИЕ, што је битно, јер је развој ОИЕ уз унапређење енергетске ефикасности суштина одрживог развоја“, рекао је Артур Лорковски, директор Секретаријата Енергетске заједнице.