Обележен Дан библиотеке Матице српске

Foto: kultura.gov.rs

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић данас је на свечаности поводом обележавања Дана Библиотека Матице српске поручила да ова институција скоро два века чува и негује књижни фонд од непроцењивог значаја за културни и национални идентитет, а њена улога у ширењу писмености и развијању културе читања је јединствена и незаменљива.

Гојковић је истакла да захваљујући свему томе, као и великом доприносу опстанку српског народа у често турбулентним и тешким временима, ова библиотека с пуним правом постала је једна од стожерних тачака целокупне наше културе.

Министарка је рекла да живимо у епохи неслућеног и убрзаног технолошког развоја, у којој, на први поглед, изгледа као да многи традиционални видови комуникације и стицања знања падају у други план.

Она је нагласила да упркос масовности информација и доминацији инстант садржаја, суштинска моћ књиге није избледела нити ће икада.

Гојковић је навела да је књига лек за лоша расположења, скривено уточиште за осаму, разлог за смех и радост, и увек, у свим својим разноликим појавним жанровима, најбољи човеков сапутник и да свако време, без обзира на глобалне трендове, стрепње и надања, јесте време књиге.

Министарка је истакла да су библиотекари упорни и вредни чувари писане речи и непроцењивог богатства нашег културног наслеђа, нагласивши да је библиотекарство један од кључних сегмената нашег културног живота.

Гојковић је подсетила на то да је време у коме је Библиотека стварана било доба почетка обнове српске државе и самим тим великих надања, период испуњен оптимизмом и обележен преданошћу и великом посвећеношћу најумнијих и најобразованијих људи тог времена, било да су живели у Београду, Новом Саду, Будиму, Пешти или Темишвару, да је највиђенијим културним посленицима на првом месту био је рад у корист свог народа и његово уздизање у сваком смислу, првенствено образовном.

Она је навела да Јован Хаџић и остали великани, који су основали Матицу српску и њену библиотеку, имали су и мисију и визију и додала да су они врло добро знали колико је важна улога књига, њихово издавање и ширење, не само ради стицања знања, већ и због јачања националног јединства које је у то у време било и идеја водиља и прека потреба.

Министарка је рекла да је поред културног, научног и патриотског мотива, формирање прве јавне научне библиотеке у српском народу прича и о човекољубљу и несебичности, а да поклањањем својих личних библиотека, Сава Текелија, Платон Атанацковић и други добротвори, нису само градили националну установу културе, већ и на делу показали шта је брига за друштво и заједницу.

Њихово доброчинство и схватање да је подршка култури и образовању најбоље улагање у будућност, исправан је путоказ и људима савременог доба, закључила је Гојковић на обележавању Дана једне од најважнијих и најстаријих институција културе на овим просторима.

Овом приликом уручена је Награда Златна књига Библиотеке Матице српске, која је ове године припала проф. др Љиљани Пешикан Љуштановић, теоретичарки и историчарки књижевности, антологичарки и библиографу.