Михајловићева за Танјуг: На пројекат „Јадар“ стављена тачка

Фото: mre.gov.rs

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да је на причу о „Рио Тинту“ стављена тачка, а да се сви други захтеви користе у политичке сврхе.

Она је за Телевизију Танјуг рекла да је о будућем развоју и коришћењу критичних минералних сировина потребна широка јавна расправа, али да би заустављање развоја рударства угрозило будућност земље.

„На причу о „Рио Тинту“ стављена је тачка и то је готова прича. Како смо рекли, тако смо и урадили, без обзира на то како то желе да представе поједине организације. Што се тиче других захтева, мењања закона, мораторијума, мислим да треба да ставимо све на сто, да се поведе широка јавна расправа, не само еколошких организација, већ домаћих и страних стручњака, невладиног сектора, државе“, рекла је Михајловићева.

Она је навела да инсистирање на мораторијуму доводи до угрожавања привредног развоја, истакавши да ниједан пројекат у Србији није могуће радити уколико се не поштују сви стандарди у области животне средине, као и да су наши закони усклађени са ЕУ.

„Мислим да треба да видимо шта ради цео свет, да ли постоје критичне минералне сировине, које и колико су важне. Ја мислим да јесу важне и да можемо да имамо велику корист од тога. Ако ћемо да разговарамо само о забранама, мораторијумима, онда то значи да треба да угасимо сваку врсту рударства, да нас не занима индустрија, већ само пољопривреда, а и ту има емисије штетних гасова, да ли онда треба и пољопривреду забранити? Мораторијум за мене значи заустављање рударства, делом и енергетике или неке друге привредне гране, а то значи заустављање развоја и отвара питање како ће наша земља изгледати у будућности. Мислим да је могуће да нађемо заједничко решење да не зауставимо развој, а да имамо здраву животну средину. У супротном, суочићемо се са још већим одласком људи из Србије“, рекла је она.

Инвестиције кључне за развој енергетике, ЕПС треба да буде највеће градилиште

Михајловићева је такође рекла да је без инвестиција немогуће развијати енергетски сектор у Србији, као и да би „Електропривреда Србије“ у наредном периоду требало да буде највеће градилиште у земљи.

Она је поновила да је држава обезбедила довољне количине електричне, топлотне енергије и гаса и за домаћинства и за привреду.

„Најважнија ствар за привреду и грађане јесте да не треба да буду забринути, држава је обезбедила довољно новца како би набавила потребне количине енергије и енергената. Сви ће имати довољно електричне и топлотне енергије и гаса. Ми смо јуче увезли 20 одсто од укупне потрошње електричне енергије, а од колапса 11. децембра свакодневно увозимо струју у различитим процентима. Проблеми који су довели до колапса електроенергетског система нису настали преко ноћи, па није ни могуће да буду решени брзо. Биће нам потребно годину и по до две како бисмо могли да кажемо да је ситуација потпуно стабилна унутар система“, рекла је она.

Михајловићева је истакла да су неопходне инвестиције у електроенергетски систем земље.

„Суштина је отварање нових поља, производња јаловине, улагање у опрему. Новац није никада био проблем, али је питање зашто се нико тиме стратешки није бавио. У тренуцима када се бележе привредни раст и раст потрошње, ЕПС мора да буде највеће градилиште. Претходну годину обележиле су енергетска криза у Европи и рекордне цене струје и гаса. Данас један мегават-сат кошта 240 евра. У таквој ситуацији, уместо да са нашим базним сектором – термокапацитетима, које многе земље у Европи немају, будемо земља која зарађује, ми увозимо струју. Праве се анализе и предлози и у томе учествују стручњаци из Владе, Министарства, факултета, „Електропривреде Србије“, који ће бити основа за план у наредних шест месеци до годину дана.“, рекла је она.

Михајловићева је изјавила да је суштина проблема чињеница да ЕПС није изградио ниједан нови капацитет дуже од три деценије и да је потребно да стручни људи преузму руковођење.

„Захваљујући раду Владе и председника Републике, имамо довољно новца у буџету да можемо да плаћамо увоз електричне енергије уместо да тај новац потрошимо у капиталне пројекте, јер ЕПС није изградио ниједан капацитет 30 година и по томе смо у поређењу са другим системима у Европи јединствени. Говоримо о стотинама милиона евра, а тим новцем смо могли да изградимо нову електрану. Корен свих проблема јесте што није било инвестиција у нове, нити ревитализације постојећих капацитета. Проблем није настао преко ноћи, то је резултат јавашлука и нерада и сада плаћамо цену. Они који су водили систем, не мислим само на бившег директора већ и на друге људе у менаџменту, треба да положе рачуне. Поднели смо пријаве, на институцијама је да даље раде свој посао“, закључила је она.