Отворена изложба „Великанке српске културе“ у Дому Јеврема Грујића

Фото: Горан Златковић

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је данас изложбу „Великанке српске културе“ у Дому Јеврема Грујића и истакла да вредност ове изложбе није само у њеној поставци, већ и у томе што су у њеној реализацији учествовале бројне установе, институције и појединци, показујући да је сарадња јавног и приватног сектора у области културе присутна и да даје резултате.

„За читаво наше друштво, а нарочито за млађе генерације, неопходно је изнова нагласити колико су жене имале битну улогу у културном и уметничком животу Србије. Посебно је важно подвући да су многе од њих, међу којима и већина великанки којима је посвећена ова изложба, живеле и стварале у временима у којима права жена нису била препозната на начин као што је то случај данас у савременом свету“, подвукла је Гојковић.

Гојковић је подсетила да на срећу наше, али и европске и светске културе, релативно неповољне околности нису спречиле велику књижевницу Исидору Секулић да постане прва жена академик у Србији, нити су обесхрабриле Милицу Стојадиновић Српкињу и Десанку Максимовић да испишу неке од најлепших стихова наше поезије.

„Верујем да сви заједно не можемо ни да замислимо колико би српска уметност била сиромашнија без сликарског умећа Мине Караџић, Бете Вукановић, Надежде Петровић, Милене Павловић Барили, Љубице Цуце Сокић и других великих српских сликарки“, рекла је министарка културе и информисања и додала да је на помен плесне сцене у Србији, једна од првих асоцијација њен утемељивач, чувена Мага Магазиновић.

„А када прођемо поред Цркве Александра Невског у Београду или прошетамо Малим степеништем на Калемегдану, не можемо а да се не сетимо Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији, која их је пројектовала“, осврнула се Гојковић.

Гојковић је апострофирала да, поред величине свог дела, одлика свих поменутих, као и осталих великих уметница којима је изложба посвећена, јесте да су и у најтежим тренуцима биле уз своју земљу и свој народ, што је неке од њих коштало и живота, јер у време у коме су живеле и стварале, љубав према отаџбини била је аксиом, неупитна константа, нешто око чега није било спорења нити се она доводила у питање.

„С друге стране, са ове временске дистанце можемо да приметимо да су ове и бројне друге уметнице, у Србији добиле прилику да се образују и баве оним што воле, и за шта су талентоване, што  у многим развијеним друштвима тог историјског доба није био случај. Због свега тога, а на првом месту због свега доброг што су учиниле, обавеза свих нас је да чувамо и негујемо успомену на њихова и дела свих жена која су обележила нашу и светску културу“, нагласила је министарка културе и информисања.

Гојковић је истакла да је Нова 2022. година започела већим буџетом за културу, наставила се Новим Садом као Европском престоницом културе и Чачком као првом Престоницом културе Србије и да данас тај низ заокружујемо вредном изложбом која ће, верујем, многима открити и нека нова лица наших великанки, пошто је ово јединствена прилика да се посетиоци на једном месту боље упознају са ликом и животом жена чија дела су остала непролазна и заувек уписана на најлепшим страницама наше културе.

На изложби чији су аутори директорка Дома Јеврема Грујића Бранка Цонић, Гордана Бекчић из Канцеларије за културну дипломатију и историчарка уметности Ружица Опачић, представљено је 18 великанки, упркос томе да постоји на десетине жена које заслужују подједнаку пажњу попут ових изабраних.

Изложени су радови и лични предмети важних Српкиња и оних које су то постале удајом, а које су живеле и стварале од почетка 19. до прага 21. века: Милице Стојадиновић Српкиње, Мине Караџић, Полексије Тодоровић, Драге Љочић, Бете Вукановић, Надежде Петровић, Исидоре Секулић, Јелисавете Начић, Марије Маге Магазиновић, Видосаве Ковачевић, Анице Савић Ребац, Зоре Петровић, Десанке Максимовић, Лепосаве Ст. Павловић, Милене Павловић Барили, Љубице Марић, Љубице Цуце Сокић и Соје Јовановић.