Mihajlović je poručila da više niko ne može da pita ženu na razgovoru za posao kada će da se uda i rađa decu, niti sme od toga da zavisi da li će ona uopšte dobiti mogućnost da radi.
Mnoge stvari se jesu promenile na bolje, ali svest o tome da nasilje nad ženama i devojčicama nije samo problem pojedinaca, već čitavog društva treba da podignemo na viši nivo. Kada govorimo o ženama na tržištu rada, postoje određene odredbe tog zakona koje onemogućavaju bilo kog poslodavca da postavlja ona standardna pitanja koja su postavljali, jer je to postalo kažnjivo, naglasila je Mihajlović.
Ona je navela da je donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je osnova svega što država planira da uradi u toj oblasti.
Mi koji se time bavimo, kada poredimo sadašnji trenutak i 2015. godinu, kada smo tek formirali Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, vidimo da je razlika ogromna. Tada se sporadično govorilo o rodnoj ravnopravnosti i jednakim uslovima. Političke partije se nisu mnogo time bavile, a sada se polako i stranke i sve organizacije drugačije ponašaju u tom smislu, istakla je Mihajlović.
Prema njenoj oceni još ne postoji svest o tome da nasilje nad ženama i devojčicama nije samo problem pojedinaca, već čitavog društva.
Mislim da još uvek nismo postali svesni toga da nasilje mora da se prijavi, da to nije pitanje tamo nekog drugog i da mi nećemo da se mešamo, zato što nasilje nad ženama i devojčicama stvara ogromne porodične i svake druge probleme u društvu, upozorila je ona.