Pravoslavlje u očima Srpkinje

Ono što Nađu Andrejević Keleris izdvaja od ostalih srpskih novinara jeste činjenica da je jedino njoj pošlo za perom da intervjuiše sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore pretočila je u knjigu „Oci otaca“, koja je nedavno promovisana u kući „Djure Jakšića“ u Skadarliji.

O samom nastanku knjige, Nađa je istakla da je kao novinar “NIN – a, godinama pratila Crkvu i bila u prilici da više puta razgovara sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom. Svaki put je, pored ostaloga ,patrijarh rekao nešto važno i nezaboravno o prilikama i ljudima na Kosovu i Metohiji, ističući da se iz tragedije kosovskih sukoba može i treba izaći na dostojanstven način.
Bližila se dve hiljadita godišnjica od Hristovog rođenja i patrijarhov odlazak u Jerusalim. Smatrala sam da je kraj jednog milenijuma vreme za svođenje računa i trenutak da dobijemo odgovor na pitanje šta je dve hiljade godina hrišćanstva donelo čovečanstvu. Pravi odgovor na to pitanje očekivala sam od prvog među jednakima, a to je Njegova svesvetost vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji stoluje na Fanaru u Turskoj.

Vartolomej inače ne daje intervjue, ali imala sam blagoslov, dobru volju i preporuke našeg patrijarha Pavla i njegovog kabineta.
Baš pred bombardovanje 1999. godine Vartolomej je posetio Srbiju. Tada smo uradili ekskluzivan intervju koji je imao velike odjeke u našoj javnosti. Delove tog intervjua preneli su mnogi beogradski mediji, čak i udarni dnevnik RTS.
Naš napaćeni i bombardovani narod bio je gladan utehe i podrške pravoslavnog sveta. Shvativši da duhovnici daju veliku snagu i nadu za bolje sutra, odlučila sam da intervjuišem i ostale pravoslavne patrijarhe.
Na moje pitanje šta je hrišćanstvo donelo čovečanstvu za dve hiljade svog postojanja, vaseljenski patrijarh je istakao:
“Hrišćanstvo je ponudilo i nastavlja da nudi najverodostojniji model života za čoveka i društvo, jer je u Hristovoj ličnosti otelotvoren najautentičniji dijalog čoveka i Boga i suštinski njegov odnos sa svetom, tako da čovek sačuva svoju duhovnu ravnotežu i da ne sklizne na duhovne stranputice imaginarnih ideoloških ideala ili utopijskog društvenog raja. Društveni realizam hrišćanske poruke nalazi svoje ostvarenje u duhovnom životu Crkve, koja daje najdublji smisao i drugim duhovnim i društvenim čovekovim traganjima”.
Poseban utisak na Nađu, kako sama kaže, ostavio je razgovor sa jerusalimskim patrijarhom Njegovim blaženstvom gospodinom Diodorom. Poruke iz nebeskog grada su odzvanjale u duši svakog pravoslavca. Velika mistika se dešava svake godine na Veliku subotu kada patrijarh jerusalimski ulazi u Hristovu grobnicu i postavlja 33 sveće na mramornu ploču. Zatim pada ničice i moli se dok se sveće same ne upale. Svešteno uzbuđenje je jezgrovito opisao prilikom prizivanja Svetog ognja.
-Zbirka razgovora sa duhovnim ocima pravoslavnih naroda, koje predvodi patrijarh vaseljenski gospodin Vartolomej prvorazredni je novinarski poduhvat, istakao je profesor dr Radomir V. Popović, u recenziji koju je napisao. Naglasivši da su po prvi put, na jednom mestu, iz ruku pronicljive novinarke sakupljeni razgovori sa poglavarima skoro svih pomesnih pravoslavnih crkava. Iako spada u srednju generaciju autora, nije pogrešno reći da je obavila posao karijere.

Zato ne treba da čudi što među novinarima i publicistima Nađa važi za jednog od najboljih poznavalaca Srpske pravoslavne crkve, njene prošlosti i sadašnjosti. Iza Nađe je mukotrpan novinarski rad okrenut pravoslavlju, čestim odlascima na KIM – u i obilasku preostalih srpskih manastira, jer dajući podršku preostalim monasima i malobrojnim Srbima je jedino što nam je, kako kaže – preostalo. Nađa je prodorna, uporna, a istovremeno mirna i spokojna, što je u suprotnosti sa njenom izuzetno ekstravagantnom pojavom.

nadja andrejevic u razgovoru sa vaseljenskim patrijarhom gospodinom vartolomejom

Na putu ka svom cilju, autorka je iskusila i dežurne „remetilačke“ faktore, i bila prinuđena da isproba svoju hrabrost i upornost.

– Iza mene je zaista mukotrpan novinarski rad. Mnogi su želeli da „stignu“ vaseljenskog patrijarha, ali im to nije pošlo za rukom. Blagoslov počivšeg patrijarha Pavla mi je mnogo pomogao, a i sami ljudi iz njegovog kabineta. Intervju sa Vartolomejom mi je otvorio dveri svih pravoslavnih crkava širom sveta. Jer, „stići“ prvog među jednakima nije ni lako, ni jednostavno.
Neprijatnost sam doživela i prilikom njegovog objavljivanja u NIN – u. Tadašnji „ninovci“ su bili puni sebe, sa sujetama do neba. Nisu verovali da ću uspeti da intervjuišem ni srpskog, a kamoli vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. U prelomu je došlo do prave pometnje. Tadašnji glavni i odgovorni urednik NIN – a Stevan Nikšić se sa punim pravom potpisao ispod intervjua, iako je taj ekskluzivni intervju moje delo, a ne njegovo. Nakon doživljenog šoka, zahtevala sam da intervju bude potpisan samo mojim imenom u suprotnom ga povlačim. Shvativši da sa mnom nema šale, intervju je potpisan samo mojim imenom i plaćen mi je kao ekskluziva sa dve „ninovske“ plate.

Intervjui sa skoro svim patrijarsima sveta, davali su veliku podršku SPC i srpskom narodu!?

– Naravno, to potvrđuju naslovi razgovora: „Nada će pobediti“„Ulazak u doba nade“, „Ima li izlaza za Srbe“, „Pravoslavlje nije u nemilosti Zapada“, „Molim se za vas“, „Poruke iz nebeskog grada“, „Saosećamo sa Srbima“…

Zahvaljujući Vašoj novinarskoj upornosti, za života patrijarha Pavla, dobili ste blagoslov da priredite knjigu „Kosovska iskušenja“ o njegovim porukama i poukama!?

– Ta knjiga je jedini dokaz višedecenijske borbe patrijarha Pavla koji je uvek isticao da se samo na dostojanstven način može i treba izaći iz tragedije kosovskih sukoba. Odnosno, da u svakoj prilici, budemo ljudi a ne neljudi.

Jer, u nastojanju da intervjuišem sve poglavare pravoslavnih pomesnih crkava na svetu, tri puta sam razgovarala sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Gospodinom Pavlom i svaki put je, pored ostaloga, rekao nešto važno i nezaboravno o prilikama i ljudima na Kosovu i Metohiji. Pomislila sam: kako bi to lepo bilo kada bi sve što je o zbivanjima u toj pokrajini rekao u besedama, propovedima, intervjuima i ostalim izjašavanjima, bilo sabrano na jedno mesto, među korice jedne knjige!

Najpre si tražila blagoslov!?
– S pristankom Njegove svetosti patrijarha Pavla i uz svesrdnu pomoć gospode protođakona Momira Lečića, šefa patrijarhovog Kabineta i đakona Nebojše Topolića, sekretara patrijarhovog, ja sam se naoružala strpljenjem i smernim višemesečnim radom. Zatim je patrijarh, odgovoran i zapitan o svakoj rečenici i reči, izvesno vreme radio na mom izboru. U knjizi je samo deo izjašnjavanja, beleženih od onog dana kad je vladika Pavle (Stojčević) ustoličen kao četrdeset i četvrti duhovnik na tronu Svetog Save.
Ako se ne varam, prvo izdanje „Kosovskih iskušenja“ završilo je u državnim ustanovama, ali je doživelo pet izdanja!?
– Nažalost, i srpsko i englesko izdanje pojavilo se nakratko samo u nekoliko knjižara, a zatim su oba bila prosleđena državnim ustanovama koje su se, iz potrebe, iz obaveze i moranja, bavile kosovsko – metohijskim temama. Ali, peto izdanje „Kosovskih iskušenja“ pojavilo se u trenutku kada je sve u vezi Kosova još nejasnije i još neizvesnije, kako za Srbe i Albance, tako i za ceo svet.

Zahvaljujući „Kosovskim iskušenjima“ svet će uvideti ko smo, šta smo i kolika je cena našeg pravoslavlja!?
– Baš kao što naš patrijarh kaže, treba da budemo ono što u svojoj osnovi jesmo: narod Jevrosime majke, čojstva i junaštva, „jetrvice adamskog kolena“ – narod sevapa, pravičnosti, istinoljublja, a ne narod inata, ljutih kavgadžija i hajdučija. Borben, ali nikad ratoboran, da brani svoje a ne da osvaja i osvete čini.
Mnogi danas hoće da budu Evropa i dobro je što to hoće, o tome je patrijarh često govorio!?
– Kao svetosavski narod mi smo u Evropi već vekovima, i to u onoj uzvišene duhovnosti koja je od Istoka išla ka Zapadu. Mi smo u njoj ne samo sa sazvežđima svojih svetinja, već i sa jednim od prvih evropskih zakonika, Dušanovim. U njemu je i zakonik narodne mudrosti, jezika, sveg našeg istorijskog i duhovnog postojanja.

BELEŠKA O PISCU

Nađa Andrejević Keleris, rođena je u Zemunu 1967. godine. U Beogradu je završila Trinaestu gimnaziju – novinarski smer, studirala Jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i diplomirala na Pedagoškoj akademiji (Učiteljskom fakultetu) u Beogradu.

Iza nje su tri decenije novinarskog rada. Prvo novinarsko iskustvo stekla je u Politici, Ilustrovanoj politici, NIN – u, Intervjuu, TV – Reviji, Bazaru… najuglednijim politikinim izdanjima, da bi 1990. godine bila u prvom timu osnivača TV Politike, na kojoj je vodila autorsku emisiju: VERA I KULTURA.
Pisala je za mnoge beogradske listove: Blic, Građanin, Nacional, Balkan, Kurir, Tabloid, Ekskluziv, Svedok, Večernje novosti, Pravdu, Reporter, Press, Nezavisne novine iz Banja Luke… Vlasnik je i urednik portala Avalainfo.net.
Među novinarima i publicistima Nađa Andrejević Keleris važi za jednog od najboljih poznavalaca Srpske pravoslavne crkve, njene prošlosti i sadašnjosti. Ono što je izdvaja od drugih kolega – novinara, jeste činjenica da je jedini srpski novinar koji je intervjuisao sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore, pretočila je u knjigu „OCI OTACA“, koja je pred vama.
Sa blagoslovom počivšeg patrijarha Pavla, napisala je „KOSOVSKA ISKUŠENJA“, koja su prevedena na engleski i doživela pet izdanja. Kroz intervjue koje je radila sa srpskim javnim ličnostima, nastala je knjiga „OTIMANJE KOSOVA“, rak – rani celog srpstva.
Član je oba Udruženja novinara Srbije. Živi i radi u Beogradu i na Avali. Majka je Lori, Tini i Niki i Vukova baka.