Funkcionisanje EPS-a pitanje energetske, ali i nacionalne bezbednosti

Mihajlović je, gostujući na Televiziji K1, rekla da su zbog havarija van sistema blokovi B1 i B2 u Termoelektrani „Nikola Tesla“, ali da su uveravanja iz EPS-a da će do kraja dana oba bloka biti na mreži.

Ona je naglasila da su neophodne promene u funkcionisanju „Elektroprivrede“ kako bismo održali energetsku bezbednost u narednim decenijama, istakavši da je obaveza svih javnih preduzeća da obaveste relevantne institucije o svemu što se dešava u tom sistemu.

Blok B1 je bio u procesu revitalizacije, koja je završena krajem novembra. Zbog požara je trenutno van mreže, ali bi trebalo da tokom dana ponovo bude u pogonu. Blok B2 je revitalizovan pre dve godine, juče se desila havarija i trebalo bi da sve bude završeno danas, a inspekcije će utvrditi šta se dogodilo, rekla je ona.

Potpredsednica Vlade je ponovila da je država stala iza EPS-a i čitavog energetskog sistema kako bi osigurala stabilno snabdevanje električnom energijom i domaćinstava i privrede.

Ona je poručila i da neće biti povećanja cena do kraja zimske sezone, dodavši da je funkcionisanje EPS-a pitanje energetske, ali i nacionalne bezbednosti zemlje i da time zašto je došlo do kolapsa treba da se bave nadležne institucije.

Prema njenim rečima, Ministarstvo podržava sve učesnike u energetskom sistemu i svakodnevno radi sve što je potrebno da se sistem u potpunosti stabilizuje.

Potpredsednica Vlade je naglasila da je država finansijski stabilna zbog čega je uspela da nadomesti sve gubitke i obezbedi dovoljno električne energije.

Radimo procene koliko nas košta sve ovo, uključujući i uvoz električne energije, i videćemo kakvi su rezultati kad se sve završi, ali, prema našim procenama, da smo sav novac za uvoz električne energije mogli da uložimo, imali bismo sigurno novu reverzibilnu hidroelektranu, objasnila je ona.

Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, naglasila je da je država u prethodnom periodu, takođe, učinila mnogo na polju rodne ravnopravnosti i borbe protiv nasilja nad ženama, ali da mora još da se radi na tom planu.

Unapredili smo zakone i strategije, radimo sa policijskim službenicima, zaposlenima u pravosuđu, zdravstvu i socijalnim ustanovama, koji su prošli obuku i imaju pravilnike kako da postupaju u slučajevima nasilja, koji su posebno osetljivi, navela je ona.

Prema njenim rečima, pored toga neophodno je i da svi mi više radimo na borbi protiv stereotipa i predrasuda.

Ona je ukazala na to da analize pokazuju da svaka treća žena trpi neki vid nasilja, koje nije samo fizičko, već je još učestalije psihičko nasilje.

Kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, veoma je važno da ne osuđujemo žene i devojke i postavljamo im pitanja zašto niste prijavile do sada, šta ste čekale, poručila je potpredsednica Vlade, dodavši da, kad god da se odluče da prijave, trebalo bi svi da im budemo podrška.