„Otvoreni Balkan“ doprinosi rastu celog regiona

Mali je, gostujući na Televiziji „Pink“, rekao da ćemo prema procenama Svetske banke, ukoliko sve ove mere implementiramo na pravi način, imati i do sedam odsto rasta BDP u celom regionu.

Prema njegovim rečima, za građane Srbije to mnogo znači, jer smo mi dominantna ekonomija u regionu, tako da će najveću korist od tog otvorenog tržišta upravo imati naša zemlja, kako po pitanju izvoza, tako i otvaranja fabrika.

On je napomenuo da je jedan od sporazuma koji je potpisan na skupu u Tirani i sporazum o prepoznavanju fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, što je do sada bila možda i najveća prepreka za brzi protok robe kroz granice.

Naime, kako je objasnio, ono što se priznaje u Severnoj Makedoniji, priznaje se i u Albaniji i Srbiji, što znači da se razmišlja o boljoj budućnosti, a ne o prošlosti.

Ministar je napomenuo i da će građani tri zemlje u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ moći da rade u bilo kojoj od ove tri zemlje, uz ocenu da je jedan od najvećih prednosti „Otvorenog Balkana“ i to što carina, fitosanitarna i veterinarska inspekcija rade 24 sata, sedam dana u nedelji, čime se obezbeđuje nesmetani protok robe i ljudi.

On je podvukao da je Evropska komisija podržala inicijativu „Otvoreni Balkan“, jer je i Evropskoj uniji u interesu da naš region ekonomski napreduje, a svima nam je cilj ulazak u EU.

Zemlje se zbog pandemije ponovo polako zatvaraju, ali svako se bori za sebe. Srbija je prošle godine izbegla loš scenario jer smo pravovremeno reagovali i obezbedili tri paketa pomoći kako bismo pomogli privredu i građane.

Mali je najavio da u februaru stiže novi paket pomoći, s obzirom na to da će na račune svih penzionera biti uplaćeno po 20.000 dinara, a očekuje nas i povećanje plata u javnom sektoru između sedam i osam odsto od 1. januara, kao i povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto.

Uz povećanje zarada u javnom sektoru, koje gura i rast prosečnih plata, mi ćemo već u decembru imati prosečnu platu oko 610 evra. Mi smo programom „Srbija 2025“ predvideli da prosečna plata u decembru 2025. godine bude 900 evra, podsetio je on.

Ministar je konstatovao da treba da budemo zadovoljni rezultatima koje smo postigli, s obzirom na to da ćemo ove godine imati stopu rasta BDP-a između 7,3 i 7,4 odsto, a uz minus 0,9 prošle godine, Srbija će kumulativno biti broj jedan ili broj dva u Evropi.

Prema njegovim rečima, udeo javnog duga u BDP-u 2022. godine neće biti veći od 58 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto BDP-a.

Ukoliko pogledate strane direktne investicije, imali smo 3,1 milijardu evra zaključno sa oktobrom, a stopa nezaposlenosti je 10,5 odsto, odnosno na nivou iz 2019. godine, ukazao je Mali i ocenio da, ako posmatramo svaki pojedinačan parametar, naša ekonomska situacija je izuzetno dobra.

On je podsetio na to da smo pre dve nedelje od agencije „Standard and Poors’s” dobili podizanje kreditnog rejtinga. Oni su podigli naše izglede i mi smo sada samo korak od investicionog rejtinga.

Mali je preneo da je Ministarstvo finansija ove godine predložilo čak 64 zakona, koji su usvojeni u parlamentu, a prošle godine je usvojeno 50.

Skupština je raspravljala o novom zakonu o tržištu kapitala, koji je u potpunosti usklađen sa MiFid II, EU normativima, što nam omogućava veći broj instrumenata na finansijskom tržištu, objasnio je on i dodao da ovo zakonsko rešenje treba da doprinese još bržem rastu naše ekonomije.

Takođe, od 1. maja naredne godine imaćemo nov sistem e-fiskalizacije, podsetio je on i precizirao da je do juče približno 70.000 privrednih subjekata prijavilo lokacije.

Ministar je pozvao sve preduzetnike, obveznike fiskalizacije da se prijave do 31. januara, do kada je rok za prijavljivanje za subvencije, navodeći da se približno 50.000 privrednih subjekata već prijavilo, pri čemu država isplaćuje svake nedelje 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju.

On je ukazao i na važnost uvođenja sistema e-faktura, uz napomenu da je pomeren rok za obaveznu primenu u javnom sektoru na 1. maj 2022. godine.