Додељена признања ИKС “Најбољи кад је најтеже”

Фото: ИКС

Церемонија свечане доделе признања Инжењерске коморе Србије „Најбољи кад је најтеже“, одржана је у просторијама Коморе у Београду, 10. децембра 2021. године. Признања су додељена инжењерима који су се у периоду пандемије ковида 19 истакли својим радом, ангажовањем и постигнутим резултатима на државним инфраструктурним пројектима и другим пројектима значајним за Републику Србију.

Овом приликом, председница Инжењерске коморе Србије, Марица Мијајловић истакла је да јој је посебна част што је у прилици да уручи признања инжењерима који су били „Најбољи кад је најтеже“ и чији су награђени пројекти од важности како за струку, тако и за друштво у целини. Уједно, председница је изразила увереност да ће се препознавање и награђивање инжењерских, изузетних идеја, наставити и у будућности.

Тенденције у инжењерству у Србији су такве да идемо у корак са светом. Тежак, али за нас ипак достижан задатак. Захваљујући баш овим пројектима поносно и равноправно можемо стати уз развијене земље. Оригиналност, као и неопходност примене оваквих пројеката у савременој Србији је оно што их издваја и привлачи пажњу, не само домаћег већ и страног  тржишта.

Инжењерска комора Србије увек ће имати слуха за струку. Поносни смо што препознајемо знање, стручност, искуство, практичност, квалитет, јединственост. Доделом признања “Најбољи кад је најтеже”, подсећамо инжењере да никад не одустају, да верују у своје идеје, јер су онда њихова реализација и спровођење далеко ближе, реалније.

Признања су додељена следећим инжењерима:

• Зорици Чоловић Суботић, дипл. инж. арх. за учешће у изради Идејног решења Меморијалног комплекса у Прањанима.

• Др Божидару Манићу, дипл. инж. арх. за План детаљне регулације „Корито реке Милешевке са делом заштићене околине манастира Милешева“.

• Ољи Толмач, дипл. грађ. инж. за израду урбанистичког пројекта комплекса ковид болнице на Мишелуку у Новом Саду.

• Славиши Кондићу, дипл. инж. арх. као одговорном пројектанту и вршиоцу пројектантског надзора на објекту „Вишенаменска ламела Електронског факултета у Нишу“.

• Василију Вујићу, дипл. грађ. инж. као вођи пројектног тима израде пројектне документације за Меморијални комплекс аеродрома у Прањанима.

• Ђорђу Радосављевићу, дипл. грађ. инж. као шефу стручног надзора на изградњи „Научно-технолошког парка у Нишу“.

• Александру Милентијевићу, дипл. грађ. инж. за пројекат „Стручни надзор над Комерцијалним уговором пројектовање и изградња ауто-пута Е-763, деоница Сурчин−Обреновац, дужине 17,6 км“.

• Злати Биланџији, дипл. грађ. инж. као надзору над извођењем доградње, реконструкције и адаптације Централног објекта Клиничког центра Србије са пратећим објектима и спољним уређењем.

• Немањи Јевтићу, мастер инж. грађ. за пројектовање и извођење радова у изградњи ковид болница у Батајници, Крушевцу и Новом Саду.

• Зорану Петровићу, дипл. инж. ел. за идејно решење меморијалног комплекса „Халијард Мисија“ у насељу Прањани, општина Горњи Милановац – пројекат електроенергетских инсталација.

• Ивици Димитријевићу, дипл. инж. ел. за пројекат „Измештање дела два постојећа надземна 10 kV вода са извода Алексинац „Емпа-Млин“ и извода Алексинац „Бетоњерка“ из ТС 35/10kV „Алексинац Хладњача“, полагањем подземног 10 kV за потребе изградње фабрике „Магна“ у Алексинцу“

• Мр Илији Темелковском, дипл. инж. ел. као одговорном извођачу телекомуникационих и сигналних инсталација и система дојаве пожара, као и пожарне аутоматике на објекту „Ковид болница Крушевац, 14.000 m²“.

• Драгану Живковићу, дипл. маш. инж. као руководиоцу управљања и одржавања 20 техничких система − термоенергетских, гасних, електроенергетских и система за управљање путем БМС − за нови Клинички центар Ниш.

• мр Звонку Дамњановићу, дипл. маш. инж. за стручни надзор над изградњом транспортног гасовода (интерконектор) Турски ток, од границе Бугарске до границе Мађарске, на територији Републике Србије, који је Влада Републике Србије прогласила стратешким за републику.

• Милошу Зечевићу, дипл. маш. инж. као одговорном извођачу радова машинских инсталација грејања, хлађења, климатизације, вентилације, медицинских гасова и прикључног гасовода ковид болнице у оквиру Војног комплекса „Земун економија“ у Батајници.

• Марији Остојић, дипл. инж. пејз. арх. za Пројекат за извођење Ауто-пута Е-80 у Србији (SEETO – Рута 7): од Ниша (Мерошина) до Плочника (Белољин) – I фаза изградње, Деоница 1км 0+477.675-км 5+670.055

• Милијани Петковић Костић, дипл. инж. пејз. арх. као одговорном урбанисти и руководиоцу израде Извештаја о стратешкој процени утицаја Плана генералне регулације Сијаринске Бање на животну средину.

• Ани Новчић, мастер инж. геод. за пројекат „Ауто-пут Е-761, Појате−Прељина“.

• Душану Белопавловићу, дипл. инж. саоб. као одговорном извођачу радова саобраћајне сигнализације на објекту: Пројектовање и изградња наплатних станица на државним путевима: А1 (Ауто-пут Е-75) – крак ка Македонији, А4 (Ауто-пут Е-80) – крак ка Бугарској и А2 (Ауто-пут Е-763), деоница Обреновац−Прељина“.

• Дубравки Павловић, дипл. простор. план. као руководиоцу израде Просторног плана подручја посебне намене Националног парка Тара.

• Олгици Бакић, дипл. простор. план. за израду Просторног плана Републике Србије до 2035. године.