Буџет за 2022. годину предвиђа увећање од пет одсто за образовање

Фото: mfin.gov.rs

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић изјавио је данас да је Нацртом закона о буџету за 2022. годину за образовање предвиђено 252,8 милијарди динара што је увећање од пет одсто у односу на ребаланс из октобра ове године.

Beograd, 2. novembra 2021.-Medjuministarski savet za pracenje i usmeravanje sprovodjenja reforme u oblasti obrazovanja u Palati Srbija. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC/ nr

„Ове године за образовање је предвиђено 240,8 милијарди динара, док је Нацртом закона о буџету за наредну годину планирано 252,8, што представља повећање од 12 милијарди динара“, рекао је Станивуковић.

Он је на седници Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања истакао и да су сва давања за реформски процес у области образовања, у буџетском смислу, а у контексту секторске буџетске подршке за образовање, обухваћене посебним документом Средњорочни план расхода сектора образовања (МТЕФ).

Према његовим речима, израда тог документа који припрема надлежно ресорно министарство у сарадњи са Министарством финансија, је уједно била и део индикатора за повлачење варијабилних транши секторске буџетске подршке за рeформу јавне управе, након чега се помно прате потребе реформе овог сектора.

Станивуковић је навео да су реформе у области образовања, као приоритетне, препознате и у  Програму економских реформи, који представља најважнији стратешки документ Владе Србије у координацији економских политика унутар наше земље, региона и са ЕУ, у претходним циклусима.

„У нацрту ЕРП за период од 2022. до 2024. године три структурне реформе се односе на област образовања и то Успостављање оквира за увођење Гаранција за младе у Републици Србији, Квалификације оријентисане према потребама тржишта рада и Дигитализација система образовања и увођење јединственог информационог система образовања“, појаснио је Станивуковић.

Државни секретар је том приликом истакао и да Министарство финансија има веома добру сарадњу са свим надлежним институцијама укљученим у коришћење инструмента секторске буџетске подршке (SBS), који смо до сада користили из ИПА 2015 за реформу јавне управе и ИПА 2016 за интегрисано управљање границом и образовање.

Он је навео и да Министарство финансија континуирано дели искуство са колегама из других ресора, као и да је у оквиру Секторског реформског уговора за област образовања (ИПА 2016) блиско сарађивало са Министарством просвете, науке и технолошког развоја у припреми Извештаја о самопроцени. Објаснио је и да је Министарство финансија надлежно за испуњење три од четири општа предуслова за коришћење секторске буџетске подршке, као инструмената ИПА, а то су – макроекономска стабилност, транспарентност буџета и реформа управљања јавним финансијама.

Говорећи о макроекономском окружењу, Станивуковић је подсетио да је позитиван тренд започет 2015. године и да је настављен до данас упркос пандемији корона вируса, а што потврђују и важни макроекономски индикатори. Напоменуо је да је то омогућило да се држава успешно носи са глобалним изазовима, не само здравственим, већ и економским.

Наводећи да се очекује да ће привредни раст ове године износити преко 7%, док је стопа незапослености на нивоу пре пандемије, он је подсетио да су  добре прогнозе потврдили и ММФ, Светска банка, Европска комисија кроз последњи извештај о напретку, што је за нас посебно важно.

Истакао је и да је остварен напредак у реформи Пореске управе, јачању управљања јавним финансијама, решавању питања државних предузећа и приватизацији највеће државне банке.

„Предстоје нам даље, веома важне мере за борбу против сиве економије, пре свега е-фискализација на којој интензивно радимо, даља реформа Пореске управе и јачање корпоративног управљања јавним и државним предузећима. Посвећени смо наставку спровођења реформе јавних финансија“, рекао је Станивуковић и подсетио да је Влада у јуну ове године усвојила нови Програм реформе управљања јавним финансијама 2021-2025.