Почела са радом топлана на биомасу у Прибоју

Фото: mre.gov.rs

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је у Прибоју, где је почела са радом нова топлана на биомасу, да је циљ државе повећање енергетске ефикасности топлана и коришћење горива која не утичу на здравље животне средине.

„Драго ми је да данас могу да кажем да два града у Србији, Прибој и Мали Зворник, имају топлане које користе биомасу. Поносна сам јер је све урађено на време, није било кашњења. Ово је важно за све грађанке и грађане, не само јер се ради о енергетској самодовољности, пошто ће топлане користити локалну дрвну сечку као гориво, већ и због чињенице да ће имати грејање 24 часа. Такође, важна је и еколошка слика, јер ће заштита животне средине од сада бити другачија. За Прибој то значи за више од 90 одсто мање сумпор-диоксида и око 90 одсто мање угљен-диоксида, што је важно за град који је годинама имао проблем са квалитетом ваздуха. У структури топлана у Србији 10 одсто користи угаљ, а 10 мазут. То морамо да променимо, да пређу на ОИЕ. Поред Прибоја и Малог Зворника, где су данас истовремено пуштене у рад топлане, очекујемо наредне године и топлану у Мајданпеку и Новом Пазару“, рекла је Михајловићева.

Владан Красавац, начелник Мачванског округа, захвалио је на подршци у реализацији пројеката који се реализују на територији свих општина.

„Усвајањем сета закона, Министарство је дефинисало нову енергетску политику и створена је основа да све локалне самоуправе имају помоћ и корист од изградње нових топлана. Наша топлана једна је од две које користе биомасу, дрвну сечку. Све контроле су урађене. Хвала Влади и Министарству и на подршци овом пројекту, али и на свему што радимо да постанемо први зелени округ“, рекао је Красавац.

„Отварање две топлане у јеку енергетске кризе показује резултате рада потпредседнице Владе и Министарства. Оно што је урађено у енергетском сектору у последњих годину дана није годинама уназад и заједно идемо ка циљу да до 2050. године добијемо бар 50 одсто енергије из обновљивих извора“, рекао је Бобан Перишић, начелник Златиборског округа.

Председник општине Мали Звоник, Зоран Јевтић, захвалио је потпредседници Владе и Министарству на досадашњој сарадњи и истакао да општина и даље рачуна на помоћ државе.

„У случају изградње нове топлане, види се да општина не би могла да функционише сама без помоћи државе. Ово је доказ да Влада води рачуна о малим општинама“, рекао је Јевтић.

„Велики је дан за обе општине. Највећи бенефит је што ће сада грејање бити 24 сата. Биомасу добијамо из наше општине, што ће додатно унапредити локалну привреду“, изјавио је Јевтић.

Лазар Рвовић, председник општине Прибој, рекао је да је завршетком нове топлане решен проблем са грејањем.

„Важан пројекат за општину, јер у целости решавамо питање грејања. Данашњим даном смо завршили дугогодишњи процес замене фосилних горива биомасом. То ће имати економски и еколошки ефекат, а у великој мери се повећава квалитет грејања. Да нисмо ово завршили, вероватно би град ове сезоне остао без грејања“, рекао је он.

„Велики дан за Прибој. Ово ће за општину значити мање емисије штетних гасова, а енергент који ће користити је далеко јефтинији. Такође, очекујемо и директну економску корист за локалну самоуправу, што је део нове, ефикасније енергетске политике Владе“, рекао је Крсто Јањушевић, народни посланик.

Рудигер Хартман, директор Канцеларије KfW у Београду, честитао је потпредседници Владе, Министарству и локалним самоуправама на томе што су обе топлане постале оперативне на почетку грејне сезоне.

„Зелена агенда и коришћење ОИЕ су у фокусу сарадње, о томе је било речи у међувладиним разговорима. Говорили смо и о новим, заједничким пројектима вредним 300 милиона евра, што ће бити основа за сарадњу када је реч о повећању енергетске ефикасности и коришћењу ОИЕ. Ми смо дугогодишњи партнери и привилеговани смо што имамо улогу у унапређењу свих економских и еколошких стандарда. Енергетски сектор је кључан у нашој сарадњи. Пројекти на којима заједно радимо вредни су 1,5 милијарди евра“, рекао је он.