Усвојен предлог ребаланса буџета за 2021. годину

Фото: Влада Србије

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о изменама Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину који је превасходно развојног карактера.

Укупни буџетски приходи предвиђени ребалансом износе 1.488,5 милијарди динара. Порески приходи планирани су у износу од 1.279,3 милијарде динара (повећање од 111 милијарди динара), а непорески у износу од 191,5 милијарди (повећање од 21,1 милијарди). У структури прихода порески приходи чине 85,9 одсто непорески 12,9 одсто, док се остатак од 1,2 одсто односи на донације.

У пројекцији прихода, скоро све категорије прихода бележе раст у односу на претходну пројекцију, док највеће позитивне промене бележе порез на добит правних лица и ПДВ. Остале категорије ревидиране су навише услед снажнијег опоравка активности од очекиваног.

Ребалансом буџета предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 1.792,95 милијарди динара. У односу на априлски ребаланс, фискални дефицит је смањен на 304,5 милијарди, у највећој мери због значајно боље реализације прихода, и он сада износи 4,9 одсто БДП-а, уместо планираних 6,9 одсто БДП-а.

Јавни дуг опште државе на крају године износиће до 58,2 одсто, уместо 60 одсто БДП-а, како је износила претходна процена.

Ребалансом је за капиталне инвестиције издвојено 388,9 милијарди динара, односно 6,3 одсто БДП, док је на нивоу опште државе та бројка око 478 милијарди динара, односно 7,8 одсто БДП.

На данашњој седници усвојени су и прописи који су у априлу договорени са Међународним монетарним фондом (ММФ), а који су део актуелног аранжмана, чиме су испуњени одређени реформски циљеви.

Између осталог, усвојени су Закључак о усвајању јединствене методологије за праћење фискалних ризика у Републици Србији, Стратегија за развој тржишта капитала за период од 2021. до 2026. године, Уредба о правилима и условима за доделу помоћи мале вредности (de minimis помоћи) за обављање услуга од општег економског интереса, Уредба о условима и критеријумима усклађености државне помоћи у облику накнаде за обављање услуга од општег економског интереса и Уредба о условима и критеријумима усклађености државне помоћи за заштиту животне средине и у сектору енергетике.

Фискални ризици су групно сви чиниоци који могу довести до одступања фискалних резултата од очекивања и прогнозе, и они могу бити повезани са пословањем јавних предузећа, јединица локалне самоуправе, судским споровима и елементарним непогодама. Методологија ће, с једне стране, омогућити да Министарство финансија и Влада Републике Србије ефикасније прате предметне ризике и да, с друге стране, проактивно утичу на процесе и политике који доводе до физичких и последично до фискалних ризика.

Када је реч о усвајању Стратегије за развој тржишта капитала за период од 2021. до 2026. године, њоме се доноси темељни план за развој једног од најбитнијих сегмената економије сваке земље – тржиште капитала. Циљ стратегије је да Република Србија развије конкурентно, ефикасно, транспарентно и продуктивно тржиште капитала које ће инвеститорима пружити широк спектар производа и услуга.

Данас су усвојене и важне уредбе из области контроле државне помоћи, које се односе на услуге од општег економског интереса, заштиту животне средине и енергетику. Европска комисија је у Годишњем извештају препознала и похвалила досадашње законодавне активности из области контроле државне помоћи.

Влада Србије усвојила је Предлог закона о биоцидним производима чији је основни циљ унапређење система стављања на тржиште и коришћења биоцидних производа и третираних производа на територији Републике Србије. На овај начин се даље осигурава висок ниво заштите здравља људи, животиња и животне средине, унапређује трговина овим производима са земљама Европске уније и другим земљама и обезбеђује конкурентност привреде.

Чланови владе усвојили су Предлог закона о потврђивању Споразума о узајамном признавању и замени возачких дозвола између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине што представља решавање важног питања за грађане две земље у њиховом свакодневном животу. На овај начин, омогућена је замена важећих дозвола без претходног полагања теоријског и практичног дела возачког испита, а за одређене категорије возила.

Имајући у виду да подручје Јужне Србије има потенцијал да постане значајна здравствена, културна и туристичка дестинација, образована је Међуресорна радна група за уређење и развој Јужне Србије на територији градова Лесковац и Прокупље и општина Куршумлија, Лебане и Бојник, са задатком праћења, координације и спровођења мониторинга активности надлежних институција из области туризма, животне средине и инфраструктуре.