Gojković otvorila izložbu „Prometeji novog veka”

Gojković je navela da je ono što simbolički povezuje umetnost i Pokret nesvrstanih sabrano u čuvenoj slici Petra Lubarde i nazivu „Industrijalizacija“, po kojoj je izložba nazvana, a kako se ova slika obično naziva.

Ova povezanost je višestruka. Uoči Prve konferencije Nesvrstanih 1961. godine, u Kulturnom centru Beograda održana je samostalna izložba Petra Lubarde. To je bio jedan od najvažnijih kulturnih događaja prve polovine šezdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji, rekla je ona.

Prema njenim rečima, monumentalno delo “Industrijalizacija”  odabrano je od 36 izloženih kao slika koja najbolje prenosi suštinu zalaganja Pokreta nesvrstanih zemalja za novi svet, modernizaciju i jednakost ljudi.

Ona je istakla da je ta slika tako postala simbol osnivačke skupštine Pokreta nesvrstanih, koja je održana uz učešće delegacija iz 25 zemalja u zdanju Narodne skupštine Republike Srbije.

Gojković je napomenula da je i sam slikar Petar Lubarda pridavao veliki značaj tome što će njegov rad biti izložen na centralnom mestu odigravanja ove konferencije, smatrajući da „umetnost može da cveta jedino u miru“.

Posetom njegovoj izložbi, kao i svakodnevnim posmatranjem “Industrijalizacije”, lideri država osnivača i članica Pokreta nesvrstanih uveravali su se u visoke domete Lubardinog slikarstva i njegovu višeznačnu simboliku novog doba, ocenila je potpredsednica Vlade.

Gojković je naglasila da je pred njima stajalo grandiozno platno sa likom Prometeja, koji u grčkoj mitologiji najsnažnije odslikava borbu za čovekoljublje, pravdu i oličenje nesebičnosti, hrabrosti i ponosa.

Prema njenim rečima, većina ovih principa bila je utkana u politiku nove organizacije na svetskoj sceni, koja je bila protivteža blokovski podeljenom svetu.

Ona je dodala da su fascinantan opus i karijera velikog srpskog akademika i čuvenog slikara duboko utkani u umetničke tokove i celinu društvenog života tog vremena.

Petar Lubarda predstavljao je Jugoslaviju na najznačajnijim kulturnim događajima u svetu. To nije bio samo instrument kulturne diplomatije, već i primer autentičnog učešća stvaraoca u kreiranju kulturne politike svoje države, naglasila je potpredsednica Vlade.

Gojković je ocenila da njegova dela, kao i fotografije koje su prikazane na izložbi, govore o tome koliko je za kulturu bitno upoznavanje sa drugačijim, davanje i primanje uticaja i prožimanje različitosti, čime se obogaćuju kulture naroda i država i čine vidljivijim na svetskoj sceni.

Pokret nesvrstanih stvorio je mogućnosti za komunikaciju zemalja iz najrazličitijih delova sveta, polazeći od principa samostalnosti, ravnopravnosti i solidarnosti. To su vrednosti koje Ministarstvo kulture i informisanja i danas snažno afirmiše kroz svoje prioritete i modele kulturne saradnje, zaključila je ona.

U fokusu izložbe, autorki i kustoskinja Muzeja Jugoslavije Ane Panić i Jovane Nedeljković, nalaze se odnosi Jugoslavije i Indije u oblasti umetnosti i kulture.